Honduras pred izborima: Kandidati potpisali pakt za transparentnost, ali tenzije rastu

Honduras pred izborima: Kandidati potpisali pakt za transparentnost

13. novembar — Glavni predsednički kandidati u Hondurasu potpisali su u Tegucigalpi sporazum o demokratskoj obavezi koji treba da obezbedi transparentnost i poštovanje rezultata opštih izbora zakazanih za 30. novembar. Inicijativu je pokrenuo Nacionalni izborni savet uz podršku Organizacije američkih država (OAS) u nastojanju da se smire rastuće političke tenzije nakon optužbi predsednice Xiomare Castro o pokušaju „izbornog udara“ od strane opozicionih grupa.

Tokom ceremonije, predstavnici ključnih stranaka — Libre, Nacionalne i Liberalne — obavezali su se da će poštovati volju birača, izbegavati govor mržnje i priznati zvanične rezultate koje objavi izborni savet. Predsednica Castro ocenila je potpisivanje kao „neophodan korak za odbranu demokratije“, dok opozicija zahteva konkretnije garancije institucionalne nepristrasnosti.

Međutim, nije sve bilo bez sporenja. Rixi Moncada, bivša ministarka u Castrovoj vladi i kandidatkinja vladajuće partije, odbila je da se priključi sporazumu, što dodatno podgrejava političku neizvesnost.

Ključni problemi i rizici

• U paktu je predviđeno angažovanje međunarodnih posmatrača i tehnička poboljšanja sistema za prenos preliminarnih rezultata, koji je dugo kritikovan zbog ranjivosti.
• Kompanija Unión Latin Cargo — jedini ponuđač na tenderu za transport izbornih materijala i tehnoloških kompleta — povukla se početkom novembra, navodeći nedostatak logističkih, ugovornih i bezbednosnih garancija. „Nismo imali potrebne garancije niti dovoljno vremena da projekat sprovedemo ispravno, efikasno i bezbedno“, izjavila je María Lourdes Lagoz, generalna direktorka kompanije.
• Nedostaju logističke probe sistema za prenos preliminarnih rezultata, obuke za izborne službenike i adekvatna akreditacija nacionalnih posmatrača, što oslabljuje građanski nadzor procesa.
• Procureni audio-snimci krajem oktobra povezuju članove Nacionalne partije, penzionisane vojne oficire i jednog zvaničnika iz izbornog saveta sa navodnim planom manipulacije rezultata — optužbe koje je Castro označila kao direktnu pretnju demokratiji.
• Vojska je zatražila pristup izbornim zapisima i predložila njihov privremen prenos u vojne baze radi čuvanja, potez koji su Transparency International i druge organizacije posmatrača okarakterisale kao moguću „mešanje“ i ugrožavanje civilske kontrole.

Međunarodna zajednica, predvođena OAS-om i Evropskom unijom, upozorava na nedostatak osnovnih garancija i poziva sve strane da poštuju ustavni okvir i procedura. Prema Centru za proučavanje demokratije, javno nepoverenje u izborni proces je visoko — izlaznost na primarnim izborima pala je ispod 43%, a kampanja je bila obeležena ličnim napadima, dezinformacijama i ograničenim fokusom na programska pitanja.

Prema poslednjim anketama, tri od pet kandidata su u tehničkom izjednačenju, što pojačava rizik od sporova i postizbornih napetosti. Pored predsednika, 30. novembra birači će izabrati i 128 poslanika, 298 gradonačelnika i 20 predstavnika u Centralnoameričkom parlamentu (PARLACEN).

Zaključak: Iako potpisivanje pakta predstavlja pokušaj smirivanja situacije i uspostavljanja mehanizama nadzora, tržišni i proceduralni problemi — od povlačenja logističkog ponuđača do curenja snimaka i zahteva vojske — ostavljaju otvorena pitanja o sposobnosti institucija da garantuju fer i transparentne izbore.