Energetski skandal potresa Kijev: Zelenski pod pritiskom dok Ukrajina ide u novu zimu bez struje

Skandal u energetici potresa vlasti — dok građani ponovo ostaju bez struje

Kada je Vladimir Putin započeo ciljana gađanja ukrajinskog energetskog sektora, efekat na javnu podršku vlastima nije bio očekivan — uprkos prekidima, sposobnost Ukrajine da raspodeli snabdevanje i održi infrastrukturu učvrstila je kredibilitet predsednika Volodimira Zelenskog.

Danas, tri godine kasnije, situacija je znatno složenija. Zelenski se suočava sa ozbiljnim optužbama zbog korupcijskog skandala u energetici, dok zemlja ulazi u četvrtu zimu u kojoj su prekidi napajanja i problemi s grejanjem i dalje svakodnevnica.

Skandal se odnosi na navodne provizije i ''kickback'' isplate povezane s ugovorima za zaštitu kritične energetske infrastrukture. Istraga državnih organa tvrdi da je oko 100 miliona dolara izvučeno — između 10 i 15% vrednosti ugovora — dok su državna preduzeća, uključujući Energoatom (operator ukrajinskih nuklearnih elektrana), plaćala kompanijama za radove na pojačanoj zaštiti ključnih objekata.

Već su podnete ostavke i zabeležene suspenzije: ministar pravde German Galuščenko (ranije ministar energetike) je suspendovan i izjavio je da će se braniti, dok su on i njegov naslednik na čelu energetskog resora podneli ostavke na predsednikov zahtev. Očekuje se brzo odobrenje promena u parlamentu.

Istrage su uključile pretres stotina lokacija i, kako tužilaštvo navodi, oko 1.000 sati snimljenih razgovora među osumnjičenima. Na javnim pretragama i uživo prenosima sudskih zasedanja objavljeni su delovi razgovora u kojima se pominju veze sa visokim zvaničnicima — uključujući i snimak u kojem se, prema tužilaštvu, ime Zelenskog spominje indirektno.

U jednom od transkripata optuženi Timur Mindić (kodnog imena "Carlson") izgleda tvrdi da je uspeo da utiče na zvanične kontakte i sretne se ili razgovara sa predstavnicima vlasti. Mindić je nekadašnji poslovni partner Zelenskog iz perioda njegove karijere kao zabavljača.

Mindić je, kako je saopštila državna granična služba, napustio zemlju zakonito; vlada je potom uvela sankcije koje obuhvataju blokadu njegovih poslovnih interesa i bankovnih računa. On do sada nije javno komentarisao optužbe.

Skandal ima i neposredne posledice po svakodnevni život: u Kijevu i drugim gradovima beleže se prekidi struje u trajanju od oko 8 do 11 sati dnevno, dok su dizel agregati ponovo postavljeni ispred radnji i kafića, a građani se suočavaju s gubitkom grejanja, nefunkcionalnim liftovima i povremenim prekidima vodosnabdevanja.

Kontekst je važan: tokom prvih meseci pune invazije na Ukrajinu postojalo je nepisano pravilo da istrage o korupciji privremeno nisu prioritet. Međutim, od 2023. godine nezavisne antikorupcijske institucije, pre svega NABU (Nacionalno antikorupcijsko biro), pokrenule su više istraga koje su ponovo otvorile pitanja odgovornosti u državnim preduzećima i među zvaničnicima.

Tymofij Milovanov, bivši ministar i sada direktor Kijevske škole ekonomije, izjavio je da će javnost pažljivo pratiti kako će predsednik reagovati: nalozi za sankcije, hapšenja i procesuiranje mogli bi da obnove poverenje, dok nedovoljna reakcija donosi rizik političkog trošenja podrške. Anketa Kijevskog instituta za međunarodnu sociologiju pokazivala je poverenje u predsednika oko 60% pre najnovijih optužbi, ali tolerantnost prema korupciji opada.

Međunarodni partneri takođe prate razvoj događaja: ukoliko istraga pokaže da su značajni delovi državnog novca preusmeravani, to može uticati na političku podršku i uslove međunarodne pomoći. Analitičari i poslovne zajednice pozivaju na brzo i transparentno procesuiranje odgovornih kako bi se sačuvalo poverenje javnosti i inostranih donatora.

Zaključak: Ovaj skandal kombinuje elemente bezbednosne krize — direktan uticaj na snabdevanje energijom u ratnom okruženju — i široke optužbe za korupciju, što ga čini testom za Zelenskog i ukrajinsko pravosuđe. Ishod istrage i brzina reakcije vlasti biće presudni za očuvanje unutrašnje podrške i međunarodnog kredibiliteta.