Na udaljenom ostrvu u kanadskom Arktiku pronađeni su slojevi leda koji bi mogli poticati iz perioda starijeg od milion godina, a u njima je otkriven organski materijal star više od 60.000 godina. Magnetna analiza taloga ukazuje na geomagnetni preokret star ~770.000 godina, što pomaže datovanju i povezivanju sa ranim plejstocenom. Nalaz, objavljen u časopisu Geology, potvrđuje vrednost permafrosta kao arhive za fosile, DNK i klimatske podatke, ali istraživači upozoravaju da savremeno zagrevanje i termokarst prete stabilnosti tih arhiva.
Pronađen mogući milion godina stari glečer na udaljenom ostrvu u kanadskom Arktiku — „Nisam to očekivao“
Izuzetno stara ledena masa u kanadskom Arktiku mogla bi otkriti klimatsku istoriju Zemlje
Na udaljenom ostrvu u kanadskom Arktiku istraživači su tokom terenskih radova otkrili slojevite naslage leda koje leže iznad fosilne šume. Tim predvođen geomorfologom Danielom Fortierom smatra da neki od tih ledenih slojeva mogu poticati iz perioda starijeg od milion godina, što bi ga svrstalo među najstarije poznate ledene mase u permafrostu.
Iako je u ledu pronađen organski materijal star više od 60.000 godina, analiza magnetnih svojstava taloga otkrila je promenu u orijentaciji magnetnih minerala koja se poklapa sa poznatim geomagnetnim preokretom starim oko 770.000 godina. Rezultati su objavljeni u časopisu Geology, a istraživanje je preneto i u izveštaju Science News.
„Nisam to uopšte očekivao,“ rekao je Fortier za Science News.
Zašto je nalaz važan?
Permafrost i ledene mase deluju kao prirodne arhive: u sedimentima i ledu mogu se sačuvati fosili, biljni ostaci, organski materijal i drevna DNK. Takvi zapisi omogućavaju rekonstrukciju prošlih klimatskih uslova, uključujući razdoblja ranog plejstocena koja su bila obeležena smenjivanjem ledenih i međuledenih perioda.
Rizici i budućnost nalaza
Autori studije ističu da otkriće ukazuje na određenu otpornost ledenih terena na ranija topljenja, ali upozoravaju da savremeno zagrevanje i ubrzani termokarst (erozija permafrosta) predstavljaju rizik za stabilnost i očuvanje ovakvih glacijalnih arhiva. Kako objašnjava NASA, klima Zemlje je kroz poslednjih ~800.000 godina prolazila kroz više ciklusa ledenih i toplih perioda, ali današnje zagrevanje je ubrzano ljudskim aktivnostima.
Šta to znači za nas?
Topljenje glečera i permafrosta doprinosi podizanju nivoa mora i oslobađanju zarobljenih gasova i organskih materija, dok kiseljenje okeana (oko 30% povećanja kiselosti od početka industrijske revolucije) ugrožava morske ekosisteme i komercijalno važne vrste. Očuvanje i proučavanje ovih leda važni su za razumevanje dugoročnih klimatskih promena i planiranje prilagođavanja.
Kako možete pomoći
- Podržite naučne organizacije i projekte koji se bave istraživanjem Arktika.
- Smanjite lični otisak ugljenika: energetska efikasnost, manje korišćenje fosilnih goriva i smanjenje nepotrebne potrošnje energije.
- Informišite se i podržavajte politike koje podstiču smanjenje emisija gasova staklene bašte.
Napomena: Otkriveni podaci su preliminarni i zahtevaju dalja geološka i laboratorijska istraživanja da bi se potvrdilo starost i poreklo pojedinačnih ledenih slojeva.
Pomozite nam da budemo bolji.
