Međunarodni tim je u Calypso Deep (≈5,15 km) pronašao 167 predmeta, od kojih je 148 klasifikovano kao morski otpad. Snimci iz podmornice pokazuju i pune džakove smeća za koje postoji indicija da su odbačeni sa brodova. Zbog položaja u Heličkom rovu čišćenje je gotovo neizvodljivo, pa otpad može ostati decenijama i ozbiljno ugroziti morski život. Stručnjaci pozivaju na strože kontrole, odgovornije upravljanje otpadom i smanjenje jednokratne plastike.
Alarm na dnu Sredozemlja: «Niti jedan centimetar nije čist» — 167 predmeta pronađeno u Calypso Deep
Zabrinjavajuće otkriće na najdubljem delu Sredozemnog mora
Međunarodni tim istraživača, kako je objavila Universitat de Barcelona (Univerzitet u Barseloni), snimio je i identifikovao ukupno 167 predmeta na dnu Calypso Deep — najdublje tačke Sredozemnog mora, na oko 3,2 milje (≈5,15 km) dubine.
U izveštaju se navodi da je 148 predmeta klasifikovano kao morski otpad, dok se preostalih 19 smatra predmetima ljudskog porekla. Među pronađenim predmetima nalaze se i puni džakovi smeća za koje postoje indicije da su odbačeni sa plovila.
Kako su otkrili smeće i zašto ostaje na dnu
Istraživači su koristili podmornicu sa posadom u vodama jugozapadne obale Grčke i detaljno analizirali snimke. Profesor Miquel Canals sa Odeljenja za dinamiku Zemlje i okeana na Universitat de Barcelona istakao je da je koncentracija otpada među najvećima zabeleženim na ovako velikim dubinama.
„Kada je reč o Sredozemlju, ne bi bilo pogrešno reći da ‹niti jedan centimetar nije čist›,“ rekao je Canals.
Calypso Deep leži u okviru Heličkog rova (Hellenic Trench), oblasti u kojoj morske struje lako akumuliraju plutajući i potonuli otpad. Zbog velike dubine i otežanog pristupa ljudima, radovi na čišćenju su praktično neizvodljivi, pa otpad može ostati decenijama.
Posledice za morski život i ekosisteme
Nepravilno odlaganje otpada ozbiljno ugrožava morske ekosisteme: životinje se mogu zaplesti u napuštene ribolovačke mreže, progutati plastiku koja zatim prelazi u hranidbeni lanac, a neki materijali mogu oslobađati toksične supstance koje utiču na zdravlje organizama. Dugoročno, to ima posledice i po ljudsko zdravlje i ribarstvo.
Šta možemo učiniti
Stručnjaci pozivaju na strože kontrole odlaganja otpada, bolju opremu i odlagališta u lukama, odgovornije rukovanje otpadom na kopnu i smanjenje upotrebe jednokratne plastike. Podaci organizacije Our World in Data pokazuju da godišnje u okeane ulazi između 1 i 2 miliona tona plastike (≈1,1–2,2 miliona tona), što jasno ukazuje da je potreban kolektivni napor da se taj priliv smanji.
Zaključak: Otkrivanje tolikog broja predmeta na takvim dubinama alarmantan je pokazatelj koliko je problem rasprostranjen. Rešenje zahteva i lokalne i međunarodne mere: bolju kontrolu, obrazovanje, smanjenje upotrebe plastike i ulaganja u infrastrukturu za upravljanje otpadom.
Pomozite nam da budemo bolji.
