Velika pacifička mrlja smeća: šta je, koliko je velika i zašto je hitno očistiti

Velika pacifička mrlja smeća (GPGP) jedna je od najpoznatijih i najvećih koncentracija plastičnog otpada u svetskim morima. Prostor između Kalifornije i Havaja sadrži ogromne količine plastike koje ugrožavaju morske ekosisteme, otežavaju rad okeana u regulaciji klime i predstavljaju ozbiljan globalni problem.

Šta znamo o obimu i sastavu

Prema organizaciji The Ocean Cleanup, procenjena masa plutajuće plastike u GPGP iznosi oko 100.000 tona, a pri uzorkovanju otkriveno je više od 1,8 biliona delova plastike. Studija iz 2018. procenila je površinu mrlje na preko 600.000 kvadratnih milja (što je približno dvostruko više od Teksasa).

Kako nastaju takve mrlje

Prema NASA-i, oko 8 miliona tona plastike godišnje dospeva u okean sa reka, obala i drugih izvora. Veliki komadi plastike se razgrađuju usled talasa i sunčevog zračenja u mikroplastiku, koja se potom taloži u mirnim centrima kružnih okeanskih struja, tzv. girama, i tako formira velike plastične „mrlje”.

Uticaj na život u moru

GPGP deluje kao veštačka obala: desetine hiljada tona plastičnih delova služe kao podloga za različite organizme. Studija objavljena 2023. u Nature Ecology & Evolution pokazala je da većina organizama na toj plastici potiče iz obalnih staništa i da se mnogi razmnožavaju — što ukazuje na formiranje relativno trajnih zajednica na plutajućim gomilama otpada.

Abandoned nets, ropes and other plastic garbage are pulled out of the ocean at the Great Pacific Garbage Patch (GPGP), located halfway between Hawaii and California. (Handout/The Ocean Cleanup/EPA-EFE/Shutterstock)

Ipak, opasnosti su velike: morske vrste često greškom gutaju plastične delove, što može dovesti do gušenja i izgladnjivanja, a životinje se zapetljavaju u napuštene ribarske mreže. Prema The Ocean Cleanup, tzv. "ghost nets" čine oko 46% ukupne mase GPGP.

Sezonske varijacije i izazovi uklanjanja

Satelitski podaci i istraživanja Univerziteta Mičigen pokazuju da su koncentracije mikroplastike u GPGP obično veće leti i manje zimi, što se pripisuje većem vertikalnom mešanju pri nižim temperaturama. Pošto je veliki deo otpada u formi mikroplastike nevidljive golim okom, tačna granica i veličina mrlje su promenljive, što otežava procenu i uklanjanje. Takođe, stalno kretanje plastike vetrom i strujama dodatno komplikuje čišćenje.

Napori čišćenja i preporuke

Organizacije poput The Ocean Cleanup i Ocean Conservancy vode inicijative za uklanjanje otpada sa otvorenog mora, kao i iz luka, reka i na obalama. Zajednička studija The Ocean Cleanup-a i nezavisnih naučnika zaključila je da koristi čišćenja nadmašuju potencijalne ekološke troškove (kao što su lokalni poremećaji staništa i emisije) — posebno zato što je morski život vrlo ranjiv na plastično zagađenje.

„Velika pacifička mrlja smeća je simptom mnogo veće krize," navodi dr Britta Baechler, direktorka istraživanja plastike u Ocean Conservancy. „Da bismo rešili ovu krizu, moramo smanjiti proizvodnju plastike, bolje upravljati otpadom i očistiti plastiku koja je već u prirodi.”

Zaključak

GPGP je jasna manifestacija globalnog problema plastike u moru: mnogo plastike godišnje ulazi u okeane, formiraju se ogromne gomile otpada koje menjaju morske zajednice, a uklanjanje je tehnički i ekološki izazov. Pored direktnog čišćenja, ključne mere su smanjenje proizvodnje plastike, unapređeno upravljanje otpadom i masovne akcije čišćenja obala i reka kako bi se sprečilo dalje dopremanje otpada u more.