Mogu li klimatske promene na kraju pogurati Zemlju u novu ledenu eru?

Mogu li klimatske promene na kraju pogurati Zemlju u novu ledenu eru?

Zemlja je kroz svojih ~4,6 milijardi godina postojanja prolazila kroz ekstremne klimatske faze: od toplih jurskih perioda sa umerenim šumama na Antarktiku do gotovo potpune zamrznutosti tokom kriogenijuma pre oko 720–635 miliona godina. Danas naučnici upozoravaju da savremeno, brzo antropogeno zagrevanje može aktivirati povratne mehanizme koji bi, dugoročno, mogli dovesti do prekomernog hlađenja planete.

Kako funkcioniše „prirodni termostat" Zemlje?

Jedan od glavnih dugoročnih regulatora klime je vremensko raspadanje silikatnih stena (silikatno vremensko raspadanje). Kada se temperatura poveća, stene se brže raspadaju i uklanjaju više ugljen-dioksida (CO2) iz atmosfere, što dugoročno hladi planetu. Zbog svoje sporosti, ovaj proces deluje na geološkim vremenskim skalama — desetina hiljada ili stotina hiljada godina.

Uloga okeana i algi

Novi rad koji su vodili istraživači sa Univerziteta Bremen i UC Riverside, objavljen u časopisu Science, ukazuje na to da bi biološke povratne sprege u okeanima mogle ubrzati i pojačati hlađenje. Toplija voda i povećana dostupnost hranljivih materija (npr. fosfora) mogu podstaći učestalija i intenzivnija masovna cvetanja algi. Kada alge umru, ugljenik koji su vezale tone do morskog dna i deo tog ugljenika se zaključa u sedimentima — na način koji ga čini nedostupnim za atmosferu tokom veoma dugih perioda.

Dominik Hülse (UC Riverside): "Kada se planeta zagreje, stene se raspadaju brže i apsorbuju više CO2... ali u našem modelu samo silikatno vremensko raspadanje nije dovoljno da objasni ekstremne padove temperature koje dobija kombinacija s algalnim povratnim spregama."

U računarskim simulacijama autori su pokazali da može doći do „prenagle“ kompenzacije: masovna i česta zaključenja CO2 u morskim sedimentima mogu zajedno sa geokemijskim procesima uzrokovati dalji pad temperature i u ekstremnim scenarijima izazvati klimatsko stanje nalik ledenoj eri — ali to bi se dogodilo tek za stotine hiljada godina.

Zašto ovo nije trenutno rešenje za zagrevanje

Postoji nekoliko važnih napomena:

• Vremenski okvir: procesi koji vežu ogromne količine CO2 u sedimente deluju sporo — daleko sporije od brzine sadašnjeg ljudskog zagrevanja i njegovih društvenih posledica.
• Intenzitet: današnja atmosfera sadrži znatno više kiseonika nego u periodima ekstremne zamrznutosti u geološkoj prošlosti (npr. kriogenijum), pa je verovatnoća potpune snježne kugle manja.
• Posledice po život: i „blaže" ali dugotrajne epizode hlađenja imale bi ozbiljne posledice po ekosisteme, poljoprivredu i ljudska društva.

Poruka za danas

Istraživači, među kojima su Andy Ridgwell i Dominik Hülse, ističu da iako Zemlja ima prirodne mehanizme da se vrati u hladnije stanje, to se dešava na vremenskim skalama koje nisu korisne za ublažavanje trenutnih, već prisutnih negativnih posledica antropogenog zagrevanja. Kao što Ridgwell kaže: da li mnogo znači ako sledeća ledena era počne za 50, 100 ili 200 hiljada godina, kada danas moramo rešavati požare, suše, poplave i porast nivoa mora?

Zaključak: Studija ukazuje na kompleksnost Zemljinog klimatskog sistema i potencijalno neočekivane dugoročne povratne sprege koje mogu dovesti do hlađenja. Međutim, to nije razlog za opuštanje — smanjenje emisija sada ostaje ključna politika radi zaštite ljudi i ekosistema u generacijama koje slede.

Izvor: Science; rad istraživača sa Univerziteta Bremen i UC Riverside. Tekst sumira glavne nalaze i implikacije za kratke i duge vremenske okvire.