Nova studija modeliranjem objašnjava zašto se stratosfera hladi uprkos globalnom zagrevanju: veći nivoi CO2 čine infracrveno zračenje efikasnijim u prenošenju toplote iz gornjih slojeva direktno u svemir, što pojačava hlađenje. Od 1980‑ih stratosfera se ohladila za oko 2 °C. Naučnici upozoravaju da to može uticati na oporavak ozonskog omotača, rad satelita i obrasce vremena, ali naglašavaju potrebu za dodatnim istraživanjima.
Dok planeta postaje toplija, stratosfera se hladi — nova studija objašnjava paradoks
Pexels
Dok se Zemlja zagreva zbog porasta stakleničkih gasova, gornji slojevi atmosfere — posebno stratosfera — beleže suprotni trend: podaci pokazuju da su temperature u stratosferi od 1980‑ih pale za otprilike 2 °C. Nova studija zasnovana na modeliranju osvetljava fizički mehanizam koji stoji iza ovog naizgled paradoksalnog procesa.
Kako CO2 hladi stratosferu
Niže u atmosferi ugljen‑dioksid (CO2) apsorbuje infracrvenu (termalnu) energiju koju emituje Zemljina površina i ponovo je emituje ka okolini — to doprinosi globalnom zagrevanju. Međutim, na većim visinama, vazduh je znatno ređi: kada CO2 emituje infracrveno zračenje iz stratosfere, mnogo te energije izlazi direktno u svemir, pa taj proces deluje hlađeno na same visoke slojeve atmosfere.
Studija pokazuje da kako se koncentracija CO2 u atmosferi povećava, infracrveno zračenje postaje efikasnije u prenošenju toplote iz velike visine u svemir. Drugim rečima, CO2 pojačava „izvoz“ toplote iz stratosfere, zbog čega se ona dodatno hladi.
„To su promene u efikasnosti koje će na kraju biti glavni pokretač hlađenja stratosfere,“ rekao je Sean Cohen, vodeći autor i postdoktorand na Columbia University.
Šta to znači za klimu i tehnologiju
Autori studije (objavljene u časopisu Nature Geoscience) i drugi naučnici upozoravaju da hlađenje stratosfere može imati važne posledice: može usporiti oporavak ozonskog omotača, promeniti gustinu gornjih slojeva atmosfere i tako uticati na orbitalne putanje i otpor satelita, te doprineti promenama u međuvezi između stratosfere i troposfere koje mogu uticati na obrazac vremena i polarne vrtloge.
Međutim, naučnici napominju da je potrebno dodatno istraživanje kako bi se precizno kvantifikovali svi uticaji i vremenski rokovi promena. Studija ne umanjuje važnost smanjenja emisija CO2, već pojačava razumevanje kompleksnih fizičkih procesa koji prate klimatske promene.
Izvor: Nature Geoscience; glavne ime autora: Sean Cohen i Robert Pincus (Columbia University).
Pomozite nam da budemo bolji.
