„Overshoot“: zašto će verovatno biti pređeno 1,5°C i kako možemo vratiti temperature

BELEM, Brazil — Svetski lideri za klimu sve otvorenije priznaju da je privremeni prelazak granice od 1,5°C (tzv. „overshoot") verovatan, ali ističu da to ne znači odustajanje od povratka ispod te granice. U nastavku objašnjavamo šta overshoot znači, kakve rizike nosi i na čemu se zasniva nada da se temperature mogu ponovo spustiti.

Šta znači „overshoot“?

U klimatskoj terminologiji, „overshoot" označava scenarij u kojem prosečno globalno zagrevanje pređe granicu od 1,5°C u odnosu na predindustrijski period, a zatim se vremenom vrati ispod te granice. Granica od 1,5°C procenjuje se pomoću proseka temperatura tokom desetogodišnjeg perioda — odnosno, potrebno je da desetogodišnji prosek pređe vrednost da bi se granica smatrala probijenom.

Zašto je 1,5°C važna granica?

1,5°C je utvrđena u Pariškom sporazumu 2015. godine kao ključna granica iz razloga bezbednosti ekosistema i ljudi: prelazak povećava verovatnoću nepovratnih promena (tipping points) koje bi dovele do velike štete — primeri uključuju masovno izumiranje koralnih grebena, intenziviranje smrtonosnih toplotnih talasa, značajno isušivanje Amazona i topljenje ledenih ploča na Grenlandu i Antarktiku.

„Nije cilj, nije ambicija — to je granica,“ rekao je Johan Rockström iz Potsdamskog instituta. Prelazak povećava patnju ljudi i rizik od aktiviranja nepovratnih promena.

Gde smo sada i šta prognoze kažu?

Trenutni desetogodišnji prosek globalnog zagrevanja iznosi oko 1,3°C, dok je prošla godina imala godišnju vrednost iznad 1,5°C. Mnoge analize pokazuju da je, iako je tehnički moguće zadržati se ispod 1,5°C, to danas malo verovatno bez izuzetno brze i sveobuhvatne akcije.

Analiza Climate Action Tracker navodi da, čak i u scenariju u kojem svet sprovede maksimalne mere smanjenja emisija, probijanje granice oko 2030. godine i vrh od približno 1,7°C pre povratka ispod 1,5°C u 2060-im nije isključen. Trenutni globalni tokovi emisija vode ka većem zagrevanju — procene govore o putanji ka oko 2,6°C do kraja veka ako se ne promene politike i ponašanja.

Kako bi povratak bio moguć?

Povratak ispod 1,5°C zahteva kombinaciju dve ključne stvari: drastično smanjenje emisija toplonosnih gasova (prestanak velikih emisija iz uglja, nafte i gasa) i uklanjanje već emitovanog CO₂ iz atmosfere. Uklanjanje ugljenika oslanja se na prirodne upijače (šume, okeane) i na tehnologije za uklanjanje CO₂ iz vazduha, od kojih su mnoge još u razvoju i nisu dostupne u potrebnom obimu.

„Bez uklanjanja ugljen-dioksida iz atmosfere jednostavno je nemoguće upravljati scenarijem overshoota,“

— Ottmar Edenhofer, Potsdamski institut

Koji su glavni rizici overshoota?

Naučnici upozoravaju da overshoot povećava rizik od:

• gubitka i razaranja koralnih grebena;
• češćih i jačih smrtonosnih toplotnih talasa;
• aktiviranja tačaka preokreta (tipping points) kao što su širenje suše u Amazonu ili ubrzano topljenje ledenih ploča;
• dugotrajnih i nepovratnih promena klimatskih i ekoloških sistema.

Šta kažu lideri?

Ujedinjene nacije i klimatski naučnici pozivaju da se cilj od 1,5°C zadrži kao ključna referentna tačka, iako se priznaje mogućnost privremenog prelaska. Kako je rekao UN-ov klimatski šef Simon Stiell: „Moramo vratiti temperature na 1,5°C nakon bilo kakvog privremenog overshoota.“ Generalni sekretar UN-a Antonio Guterres istakao je da overshoot ne znači da smo osuđeni na trajnu štetu — ali da je vreme za brzu i odlučnu akciju.

Zaključak

Termin „overshoot" označava realnu i opasnu mogućnost u kojoj će prosečne temperature preći 1,5°C pre nego što se eventualno spuste nazad. Povratak je tehnički moguć, ali zavisi od kombinacije brzog smanjenja emisija i razvoja i primene tehnologija za uklanjanje CO₂. Iako su izgledi za izbegavanje overshoota sada manji nego pre deset godina, održavanje i pooštravanje klimskih politika i ulaganja u tehnologiju i prirodne rezerve ugljenika ostaje ključni put napred.

Izvor: adaptirano iz izveštaja Associated Press i analiza Climate Action Tracker; navodi istraživača i zvaničnika.