Kirgistan i Tadžikistan suočeni su sa energetskom krizom zbog značajnog pada nivoa vode u rezervoarima glavnih hidroelektrana — Nurek (‑2,47 m) i Toktogul (‑2 milijarde m³, ~20%). Vlasti uvode restrikcije (restorani do 22:00, svetla do 18:00) i prete sankcijama za neracionalnu potrošnju.
Obe zemlje grade velike projekte — Kambar-Ata i Rogun — kao dugoročno rešenje, ali kratkoročno su neophodne mere štednje i efikasnije upravljanje vodnim resursima.
Kirgistan i Tadžikistan suočeni su sa ozbiljnom energetskom krizom nakon što su nivoi vode u rezervoarima koji napajaju njihove najveće hidroelektrane znatno opali, saopštili su zvaničnici.
U Tadžikistanu, rezervoar povezan s hidroelektranom Nurek zabeležio je pad vodostaja od 2,47 metra (oko 8,1 stopa) u poslednjih 12 meseci, navela je državna elektroenergetska kompanija za AFP. Ministarstvo energetike i vodenih resursa opisalo je situaciju kao alarmantnu i pozvalo na hitne mere uštede vode i struje.
U Kirgistanu, rezervoar koji snabdeva hidroelektranu Toktogul izgubio je oko 2 milijarde m³ vode — što je približno 20% zapremine — izjavio je predsednik Sadir Džaparov. Kao deo mera za smanjenje potrošnje, vlasti su naredile da restorani rade do 22:00, a da javni objekti gase svetla već od 18:00.
Tadžikistanske vlasti dodatno su upozorile da će službenici koji ne spreče "neracionalno" trošenje električne energije snositi posledice, uključujući i otpuštanja, što pokazuje koliko ozbiljno vlasti pristupaju problemu.
Obe zemlje u velikoj meri se oslanjaju na velike sovjetske hidroelektrane za domaću proizvodnju struje, ali su stariji kapaciteti i rastuća potražnja dodatno opteretili sistem. Stanovništvo obe države poraslo je poslednjih decenija, što povećava pritisak na distributivne mreže i zalihe energije.
Kirgistan i Tadžikistan čuvaju glavni vodni resurs Centralne Azije — u planinskim vencima dele oko 20.000 glečera. Međutim, duge suše i rastuće temperature otežavaju regeneraciju glečera i čine prirodne zalihe vode sve manje pouzdanim.
Da bi smanjile hronični manjak energije, obe zemlje grade velike brane i hidroelektrane s kapacitetom za bolje upravljanje vodom: Kambar-Ata u Kirgistanu i Rogun u Tadžikistanu. Kada budu završene, te elektrane trebalo bi da poboljšaju skladištenje vode i stabilizuju snabdevanje — a dugoročno bi mogle i da omoguće izvoz električne energije u susedne zemlje kao što su Avganistan i Pakistan.
Napomena: Iako su novi projekti strateški važni, njihova gradnja je skupa i spora, a kratkoročno su potrebne mere štednje i efikasnije upravljanje postojećim resursima.
Šta građani mogu očekivati: pooštrene restrikcije u potrošnji struje, mogućnost češćih prekida u zimskim mesecima i oštrije kontrole nad javnom i industrijskom potrošnjom dok se situacija ne stabilizuje.
Situacija u Kirgistanu i Tadžikistanu ima i regionalne implikacije: pad proizvodnje hidroenergije u tim državama utiče na energetsku sigurnost celog regiona i povećava važnost međuregionalne saradnje u upravljanju vodnim i energetskim resursima.
Pomozite nam da budemo bolji.
