Sažetak: Članak prikazuje sve intenzivnije partnerstvo između Nemačke i Izraela: Berlin ubrzano naoružavanje oslanja se na izraelske sisteme kao što su Arrow 3, Spike i Heron dronovi, uz milijardne ugovore i značajne nabavke dronova i municije. Istorijski teret Holokausta i emotivna reakcija kancelara Merza dodatno naglašavaju simboliku saradnje. I pored kritika zbog posledica sukoba u Gazi, obaveštajna i vojnotehnološka saradnja između dve države nastavlja da jača.
Osam decenija posle Holokausta: Izrael naoružava Nemačku — istorija, tehnologija i političke tenzije
Osam decenija posle Holokausta: novo bezbednosno partnerstvo
Bio je to trenutak koji je označio izvanredno i emotivno obojeno partnerstvo između potomaka jedne genocidne vlasti i njenih žrtava. Na samitu G7 u junu nemačkog kancelara Friedricha Merza upitao je novinar o žestokom bombardovanju Teherana od strane Izraela u sukobu između Izraela i Irana, dok se sukob vodio na udaljenosti od oko 6.000 milja (približno 9.650 km).
„Das ist die Drecksarbeit, die Israel macht, für uns alle,“ odgovorio je Merz hladnim pogledom: „Izrael obavlja prljav posao za sve nas.“ Za nemačko uho takva izjava bila je neuobičajeno oštra za postratnog kancelara, ali je pokazala koliko se, po njegovom viđenju sveta, nemačka bezbednost danas oslanja i na izraelske snage.
Zašto se Berlin okreće Izraelu
Merz, lider hrišćansko-demokratske unije (CDU), najavio je da Nemačka treba da bude „ponovo tu“ i radi na izgradnji najjače konvencionalne vojske u Evropi, sa ambicijom da se suprostavi rastućoj ruskoj pretnji. Nakon decenija potinvestiranja u Bundesver, vlada je započela velike reforme i planira ogromne nabavke — „listu želja" vrednu oko €377 milijardi.
Međutim, jedan od ključnih elemenata ovog naoružavanja je oslanjanje na izraelsku vojnu tehnologiju: rakete, dronovi i sistemi protivvazdušne odbrane. Visoki izraelski zvaničnici kažu da su ponosni što doprinose nemačkoj odbrani, a nemački poslanici ističu da se zemlja u velikoj meri oslanja na izraelske sisteme.
Koji su poslovi u igri
Leakeovi dokumenti nemačke liste nabavki navode da je za samouništavajuće dronove kompanije Elbit predviđeno €700 miliona, a dodatnih €100 miliona za municiju za nemačku flotu dronova Heron (Israel Aerospace Industries). Ranije su objavljeni i veći ugovori: u oktobru je potpisan posao od oko €2 milijarde za protivtenkovske rakete Spike (Rafael u partnerstvu sa nemačkim firmama), dok je u septembru 2023. pod prethodnom vladom potpisan ugovor o kupovini sistema protivvazdušne odbrane Arrow 3 vredan oko €4 milijarde.
Obaveštajna saradnja i bezbednosni razlozi
Osim opreme, Berlin već zavisi od izraelskih obaveštajnih kapaciteta. Prošlog meseca u Berlinu su uhapšena tri osumnjičena člana navodne Hamasove ćelije koji su, prema optužbama, planirali napade na jevrejske i izraelske ciljeve u Nemačkoj — akcija koju je, prema izveštajima, u velikoj meri omogućila operacija Mossada širom Evrope.
„Dok se Nemačka oslanja na izraelske sposobnosti da zaštiti svoje građane, to nosi duboku istorijsku rezonancu...“ — Major-general Amir Baram, izraelsko ministarstvo odbrane.
Istorijski i emotivni kontekst
Simbolika je snažna: samo osam decenija nakon Holokausta, Nemačka kupuje sisteme od države koja je nastala kao utočište preživelih Jevreja. Lična istorija kancelara Merza dodatno pojačava emotivnu dimenziju — njegov deda po majci bio je član NSDAP i gradonačelnik mesta Brilon u ranom periodu Trećeg rajha, što je izazivalo oštre debate još otkad su dokumenti iz tog perioda dospeli u javnost.
Merz je na ponovnom otvaranju sinagoge Reichenbachstrasse u Minhenu emotivno govorio o „sistematskom, industrijskom istrebljenju jevrejskog naroda“ i rasplakao se dok je hvalio Jevreje koji su se ponovo naselili u Nemačkoj.
Unutrašnje i spoljnopolitičke napetosti
I pored bliskih veza sa Izraelom, Merzova vlada suočava se sa kritikama: optužbama da prebrzo zatvara oči pred tvrdnjama o teškim civilnim žrtvama u pojasu Gaze (prema podacima UN i zdravstvenih vlasti pod upravom Hamasa, oko 62.000 poginulih), kao i pažljivim prekidom nekih isporuka oružja u avgustu. Merz je javno kritikovao neka izraelska postupanja, ali to nije zaustavilo trgovinske i tehnološke poslove koji su usledili.
Zaključno, saradnja između Berlina i Jerusalima predstavlja istovremeno stratešku potrebu i istorijski preokret — savezništvo koje nosi ozbiljne bezbednosne koristi, ali i političke i moralne dileme.
Napomena: Svi podaci o vrednostima ugovora i procenama preuzeti su iz izveštaja i procurelih dokumenata navedenih u originalnom članku.
Pomozite nam da budemo bolji.
