Studije su otkrile mikroplastiku duboko u plućima živih ljudi — u 85% uzoraka (11 od 13) uzetih tokom operacija. Naučnike je iznenadilo prisustvo čestica u donjim, užim delovima pluća, gde se očekivalo da će biti zaustavljene. Potencijalni rizici uključuju poremećaje imuniteta, metaboličke probleme i moguće kancerogene efekte, ali su potrebna dalja, obimnija istraživanja. Smanjenje upotrebe plastike i prelazak na višekratne proizvode mogu smanjiti izloženost.
Alarmantno otkriće: mikroplastika pronađena duboko u plućima kod 85% ispitanih pacijenata
Otkrivena mikroplastika u donjim delovima pluća
Nakupljanje plastike u prirodi i na deponijama već dugo izaziva zabrinutost, ali istraživanje iz 2022. pokazalo je i neposredan uticaj na ljudsko zdravlje: mikroplastika je pronađena "zaglavljena" u plućima 85% pacijenata (11 od 13 uzoraka) koji su bili podvrgnuti hirurškom zahvatu, navodi The Guardian.
Najčešće detektovani fragmenti potiču od materijala koji se koriste za jednokratne boce i ambalažu. Istraživači su bili iznenađeni time što su čestice otkrivene u donjim, užim delovima pluća — područjima gde se očekivalo da bi veće čestice trebalo da budu zaustavljene ili filtrirane pre nego što stignu tako duboko.
"Nismo očekivali da ćemo naći najveći broj čestica u donjim regionima pluća, niti čestice veličina koje smo zabeležili", rekla je Laura Sadofsky, glavna autorka studije objavljene u časopisu Science of the Total Environment.
Ova studija nadovezuje se na prethodna istraživanja koja su takođe pronašla mikroplastiku u plućnom tkivu (u tim slučajevima uzorci su uzimani tokom obdukcija). Naučnici i dalje proučavaju potencijalne zdravstvene posledice, uključujući i uticaj još sitnijih čestica — nanoplastike.
Mogući zdravstveni rizici
Preliminarni nalazi i pregledne studije ukazuju na nekoliko zabrinjavajućih efekata: neke studije su mikroplastiku i nanoplastiku označile kao "novonastale kontaminante" i pozvale na dodatna istraživanja njihovih karcinogenih svojstava. Prema izveštajima i pregledima, čestice su povezivane sa poremećajima imunog sistema, metaboličkim problemima i nepravilnim razvojem organa, ali dosadašnji podaci još uvek ne dokazuju direktnu uzročnu vezu i zahtevaju dalja, obimnija istraživanja.
Šta ovo znači i šta možemo učiniti
Rezultati upozoravaju da je inhalaciona izloženost mikroplastici realna i da može zahtevatI javnozdravstvene mere. Ipak, važno je naglasiti da je veličina uzorka u pomenutoj studiji mala (13 pacijenata), pa su potrebne veće studije kako bi se potvrdili rizici i mehanizmi delovanja.
Praktične preporuke za smanjenje izloženosti uključuju: podršku brendovima sa ambalažom bez plastike, korišćenje višekratnih proizvoda umesto jednokratnih, smanjenje upotrebe plastike u domaćinstvu i bolju ventilaciju zatvorenih prostora. Dugoročno su potrebne javne politike koje će smanjiti proizvodnju i upotrebu plastike te finansirati dodatna istraživanja o mikro- i nanoplastici.
Izvori: The Guardian, studija u Science of the Total Environment, pregledna studija dostupna preko Springer Link i izveštaji u The Lancet.
Pomozite nam da budemo bolji.
