Medicinski studenti iz Gaze preuzimaju dužnosti dok se zdravstveni sistem urušava

Više od dve godine sukoba pogodilo je zdravstveni sistem Gaze: bolnice su razorene, a medicinski timovi su pod stalnim napadima. Prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze, više od 1.700 zdravstvenih radnika — lekara, medicinskih sestara i tehničara hitne pomoći — izgubilo je život otkako su sukobi počeli. Ujedinjene nacije i međunarodne organizacije optužile su izraelske snage za namerno gađanje zdravstvenih ustanova; Izrael je odbacio ili osporavao neke od tih tvrdnji.

Studenti medicine na prvoj liniji

U uslovima kada su iskusni lekari ubijeni, raseljeni ili iscrpljeni, studenti medicine preuzimaju ključne zadatke — od trijaže i pružanja hitne pomoći do asistiranja u operacionim salama. Studenti rade kao hirurški asistenti, vode dnevno po desetine pacijenata i borave u bolnicama i po nekoliko dana bez izlaska, zbog manjka kadrova i kritičnih resursa.

„Rat u Gazi je prepisao pravila učenja, lečenja i odrastanja“, rekao je Tareq Abu Azzoum iz Deir el-Balah za Al Jazeeru, navodeći primer studentkinje Eman Ejad.

Eman Ejad je bila studentkinja Islamskog univerziteta koji je uništen 10. oktobra 2023. uprkos čemu je nastavila praktičnu obuku u ratnim uslovima. „Stičem više iskustva, mogu da zbrinem 10 pacijenata u jednom danu ili više. Idem u operacionu salu i drugi sam hirurg — to je za mene uzbudljivo“, rekla je Ejad. Danas radi u bolnici al-Šifa, najvećoj u Gazi.

Napadi, opsade i optužbe

Izraelske snage opkolile su al-Šifa sredinom novembra 2023. tvrdeći da se u okviru bolnice nalazio komandno-kontrolni centar, a hospital je pretrpeo i novi upad u martu 2024. Bolnica i humanitarne organizacije negiraju neke od izraelskih tvrdnji, dok grupe za ljudska prava, uključujući Amnesty International, ocenjuju da priloženi dokazi nisu ubedljivi.

Posvećenost usprkos tragedijama

Medicinsko osoblje nastavlja da radi i suočava se sa ličnim gubicima. Islam Abu Assar, medicinska sestra u al-Šifa bolnici, ispričala je za Al Jazeeru kako je ostala na dužnosti i nakon što je porodica evakuisana na jug Gaze, te kako je primila vest o smrti brata. „Nikada nisam očekivala da ću jednog dana primiti svog brata kao šehida“, rekla je. Uprkos bolu, nastavila je da brine o pacijentima i spavala u bolnici zbog nedostatka osoblja.

Medicinski studenti i osoblje rade u uslovima ozbiljnog manjka opreme, lekova i sigurnih prostorija za lečenje. Njihov rad ističe hitnu potrebu za zaštitom zdravstvenih ustanova, neometanim dotokom medicinskih zaliha i međunarodnom podrškom kako bi se spasili životi civila u enklavi.

Za kraj

Priče poput one Eman Ejad i Islam Abu Assar simbolizuju kako rat preoblikuje i medicinsko obrazovanje i dužnost — dok mladi zdravstveni radnici preuzimaju odgovornost u situacijama za koje nisu formalno spremni, nastojeći da održe preostali sistem zdravstvene zaštite na životu.