Tim COLDEX-a pronašao je u Allan Hillsu ledene jezgre stare oko 6 miliona godina, čime je klimatski zapis pomeren petostruko dalje u prošlost. Analize pokazuju da je ta regija bila približno 12 °C toplija u to vreme, dok je globalna temperatura porasla oko 2 °F u poslednjih ~175 godina. Otkriće naglašava važnost starih ledenih jezgara za razumevanje prirodne varijabilnosti klime i ubrzanog ljudskog uticaja, i podvlači hitnost mera za smanjenje emisija.
Otkriven led star 6 miliona godina u Allan Hillsu — klimatska istorija pomerena petostruko
Nova studija objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences pomera naše klimatske zapise još dublje u prošlost: tim iz Centra za istraživanje najstarijeg leda (COLDEX) otkrio je u oblasti Allan Hills na istočnoj Antarktici ledene jezgre stare oko 6 miliona godina.
Šta su otkrili istraživači
Tim američkih naučnika predvođen Sarah Shackleton (Woods Hole Oceanographic Institution) i Johnom Higginsom (Princeton University) prikupio je uzorke koji daju klimatski zapis koji pet puta premašuje prethodni rekord od 1,2 miliona godina. Uzorke su analizirali naučnici iz više institucija uključenih u COLDEX program.
Zašto je Allan Hills poseban
Allan Hills je retko mesto gde kombinacija specifične topografije, jakih vetrova koji odnose sveže padavine i izuzetno niskih temperatura mogu očuvati veoma star led relativno blizu površine. Kako je rekla Shackleton:
„Vetar odnosi nove snežne nanose, a hladnoća usporava kretanje leda do skoro potpunog mirovanja. Zato su Allan Hills jedno od najboljih mesta za pronalaženje plitkog, ali veoma starog leda.“
Šta ledene jezgre govore o prošlosti
Ledenje jezgre sadrže zarobljene mehuriće vazduha i hemijske tragove koji omogućavaju rekonstrukciju atmosferskih gasova i temperature u momentu formiranja. Analize pokazuju da je pre oko 6 miliona godina oblast Allan Hillsa bila približno 12 °C toplija u odnosu na današnje lokalne uslove.
Važno je napomenuti da ta vrednost odnosi se na regionalne uslove na mestu nalaza, a ne direktno na srednju globalnu temperaturu. Za globalni kontekst, Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) beleži porast prosečne globalne temperature od oko 2 °F (~1,1 °C) u poslednjih ~175 godina.
Šta to znači za današnju klimu
Otkriće ističe koliko se klimatski uslovi mogu dugoročno menjati i pruža važan podsetnik: ljudske emisije stakleničkih gasova su tokom nekoliko vekova već promenile klimatski put planete. Brzo zagrevanje uzrokovano ljudskim aktivnostima doprinosi topljenju ledenih pokrivača, porastu nivoa mora i intenzivnijim ekstremnim vremenskim pojavama.
Zašto su podaci važni
Prikupljanje i čuvanje uzoraka starih ledenih jezgara omogućava naučnicima da bolje razumeju prirodnu varijabilnost klime i ljudski uticaj kroz vreme. Ti podaci su ključni za unapređenje klimatskih modela i za informisanje politika kojima se smanjuju emisije i ublažavaju posledice promena klime.
Kako možemo reagovati
Otkrivena saznanja podržavaju hitnost međunarodnih mera za smanjenje emisija, tranziciju na obnovljive izvore energije i prilagođavanje ugroženih zajednica. Informisanost javnosti i donošenje politika zasnovanih na naučnim činjenicama znače neposredne korake koje svi možemo podržati.
Pomozite nam da budemo bolji.
