Prirodni saveznik protiv „forever“ hemikalija — žuta kosanica i mikoriza poboljšavaju uklanjanje PFAS

Pronalazak koji može unaprediti čišćenje zagađene vode

Naučnici su otkrili da kombinacija močvarne biljke Iris pseudoacorus (žuta kosanica) i arbuskularnih mikoriza (AMF) može poboljšati uklanjanje per- i polifluoroalkilnih supstanci (PFAS), poznatih kao „forever“ hemikalije. Rezultati su objavljeni u časopisu Environmental Science & Technology i predstavljeni kroz izveštaj American Chemical Society (ACS).

Šta su PFAS i zašto su problem?

PFAS su sintetičke hemikalije koje se decenijama koriste u industriji i u potrošačkim proizvodima — od nelepljivih premaza za posuđe do materijala otpornih na mrlje i vodu. Zbog svoje hemijske stabilnosti sporo se razgrađuju i nakupljaju u životnoj sredini i organizmima ljudi i životinja. Dugotrajna izloženost povezana je sa povećanim holesterolom, oslabljenim odgovorom na vakcine kod dece i većim rizikom od nekih oblika raka.

Šta su pokazali eksperimenti?

Istraživači (Bo Hu, Feng Zhao i saradnici) sproveli su testove u malim, močvarnim sistemima u staklenicima. Biljke izložene PFAS pokazuju znake stresa i smanjen rast, ali kada su u prisustvu gljive Rhizophagus irregularis — tipične arbuskularne mikorize — rast se popravio.

AMF-tretirane biljke uklonile su oko 10–13% više pojedinačnih PFAS jedinjenja u poređenju sa biljkama bez gljive. Pored toga, kombinacija biljka–gljiva pojačala je razgradnju PFAS na manje i potencialno manje toksične produkte, što smanjuje rizik u izlaznoj vodi.

„Naše istraživanje pokazuje da Rhizophagus irregularis pojačava sposobnost močvara da uklone PFAS i značajno smanjuje ekološki rizik od 'forever' hemikalija u izlaznoj vodi,“ rekao je Bo Hu za ACS.

Praktičan značaj i naredni koraci

Autori studije ističu potencijal za razvijanje konstruisanih močvara koje bi koristile prirodne biljne i gljivične sisteme za tretman zagađene otpadne vode. Takva rešenja mogu biti isplativa, održiva i skalabilna, ali su potrebna dodatna ispitivanja u realnim uslovima — posebno sa stvarnim otpadnim vodama koje sadrže mešavine PFAS jedinjenja.

Šta ovo znači za zajednice?

Uvođenje prirodnih metoda za uklanjanje PFAS može doprineti smanjenju izloženosti ljudi ovim hemikalijama i unaprediti bezbednost izvora pijaće vode. Iako su laboratorijski i staklenički rezultati obećavajući, potrebno je proveriti efikasnost, dugoročnost i mogućnost primene u različitim klimatskim i infrastrukturnim uslovima.

Zaključak: Kombinacija žute kosanice i arbuskularnih mikoriza predstavlja obećavajuću, prirodnu strategiju za smanjenje opterećenja PFAS u vodi. Dalja testiranja na terenu i integracija sa postojećim sistemima prečišćavanja su ključni koraci za moguću širu primenu.

Napomena: Studija je sprovedena u kontrolisanim uslovima; rezultati su važan pokazatelj potencijala, ali sama primena zahteva dodatne provere.