CIEL je identifikovao 531 delegata na COP30 povezanog sa promocijom CCS tehnologije. Među njima su velike naftne kompanije, tehnološki igrači i stručne organizacije. Kritičari upozoravaju da CCS ne sme poslužiti kao izgovor za nastavak sagorevanja fosilnih goriva, dok IPCC smatra CCS jednim od mogućih alata za smanjenje emisija. Analize ističu i značajan uticaj lobiranja na klimatske pregovore.
531 delegat koji promovišu hvatanje ugljenika na COP30: NGO upozorava na pokušaj opravdanja fosilnih goriva
CIEL identifikovao 531 učesnika povezanog sa CCS na COP30 u Belemu
Kompanije i organizacije koje promovišu tehnologiju hvatanja i skladištenja ugljenika (CCS) poslale su više od 500 predstavnika na klimatsku konferenciju COP30 u Belemu, pokazuje spisak koji je sastavila nevladina organizacija Center for International Environmental Law (CIEL) i podelila sa AFP.
Na spisku su velike naftne i gasne kompanije poput ExxonMobil, Shell i BP, zatim brazilska državna kompanija Petrobras i China National Petroleum Corp. Među imenima su i neobičniji akteri poput američkog tehnološkog giganta Amazon, Luke Antverpen–Bruges i kanadske kompanije West Fraser Timber, kao i stručne organizacije kao što je Global CCS Institute.
CIEL je klasifikovao ukupno 531 učesnika na UN razgovorima u Belemu kao „lobbyiste“ firmi ili grupa koje promovišu CCS. Organizacija navodi da njihov broj „ukazuje na ogromne količine energije i moći koje industrija fosilnih goriva ulaže kako bi obezbedila svoju budućnost prodajući ideju da vlade i kompanije mogu 'očistiti' upotrebu uglja, nafte i gasa hvatanjem i upravljanjem emisijama.”
Za poređenje, CIEL je zabeležio 475 CCS lobista na COP28 u Dubaiju i 480 na COP29 u Bakuu.
Šta je CCS i zašto je sporan?
Tehnologija hvatanja ugljenika (CCS) podrazumeva hvatanje CO2 na izvoru — na primer u termoelektranama ili industrijskim postrojenjima — ili izvlačenje ugljenika direktno iz vazduha (DAC), a potom njegovo skladištenje u dubokim podzemnim stenskim formacijama. IPCC je naveo CCS kao jednu od opcija za smanjenje emisija, naročito u sektorima kao što su cement i čelik.
Međutim, CCS ostaje skupa i tehnički zahtevna za široku primenu, pa trenutno igra ograničenu ulogu u globalnim klimatskim rešenjima. Kritičari upozoravaju da tehnologija ne sme da posluži kao izgovor za nastavak ili intenziviranje sagorevanja fosilnih goriva.
„CCS ne može da učini fosilna goriva 'čistim' — on samo omogućava da se ona i dalje koriste,“
izjavila je Lili Fuhr, direktorka za fosilnu ekonomiju u CIEL-u.
Američki senator Sheldon Whitehouse, zagovornik oštrijih klimatskih mera, rekao je za AFP u Belemu: „Potrebno nam je hvatanje ugljenika zato što ćemo prekoračiti cilj od 1,5°C. Ali to ne sme da bude izgovor za još veće zagađivanje.“
CIEL takođe ukazuje da neke naftne kompanije koriste rastuću energetsku potražnju iz sektora veštačke inteligencije kao opravdanje za nastavak bušenja i eksploatacije fosilnih goriva.
Druga analiza, organizacije Kick Big Polluters Out, utvrdila je da više od 1.600 učesnika na COP30 ima veze sa kompanijama ili grupama povezanima s industrijom fosilnih goriva, što dodatno podgreva zabrinutost o uticaju lobiranja na klimatske pregovore.
Metodologija i zapažanja
CIEL navodi da je organizacija kompanije klasifikovala kao CCS lobiste ako su uključene u CCS projekte, imaju istoriju lobiranja za tu tehnologiju ili zvanično tvrde da promovišu CCS. Podatke su proveravali preko sajtova kompanija, baze podataka Međunarodne agencije za energiju, registara lobiranja i medijskih izvora.
Viši istraživač CIEL-a, Barnaby Pace, priznao je da organizacija ne može sa sigurnošću znati da li će svaki registrovani predstavnik upravo na konferenciji govoriti o CCS, ali smatra da će to biti deo agende onih koji se nalaze na spisku i da je to problematično za transparentnost pregovora.
Izvor: AFP; podaci i izveštaji CIEL i Kick Big Polluters Out.
Pomozite nam da budemo bolji.
