Grokipedija Elona Maska — AI koja rehabilituje belonacionaliste i širi rasnu pseudonauku

Guardianova analiza otkriva da nova AI-enciklopedija povezana sa Elonom Maskom, poznata kao Grokipedija, sadrži više od 800.000 unosa koji u mnogim slučajevima prikazuju belonacionaliste, negatore Holokausta i druge ekstremne desničarske figure u povoljnijem svetlu i opravdavaju rasno zasnovane teorije.

Šta je Grokipedija i kako radi

Grokipedija je generisana pomoću velikog jezičkog modela Grok kompanije xAI, a svaki članak nosi napomenu da je „proveren činjenicama“ od strane Groka. Pokretač projekta je milijarder Elon Musk, koji je obećao da će „očistiti propagandu“ za koju tvrdi da inficira Wikipedia.

Primeri vraćanja u pozitivno svetlo

Mnogi zapisi premisuju ili umanjuju zločine i ideologije poznatih ekstremista:

• Jared Taylor — Grokipedija ga opisuje kao nekoga ko je „intelectualizovao očuvanje bele zajednice“ uz „nenasilan, faktualan pristup“, dok se uobičajene kritike (npr. SPLC, Wikipedia) pominju kao pristrasne.
• Kevin MacDonald — sažeti opis njegovog rada u Grokipediji predočava ga kao istraživača koji primenjuje evolutivne principe na društvo, dok kritičari ističu njegove antisemitske teorije i optužbe za teoretisanje zavere.
• David Irving — negator Holokausta koji je bio osuđivan i zabranjivan u više zemalja, u Grokipediji se prikazuje kao „simbol otpora institucionalnom gušenju“ čimbenika koji osporavaju njegove stavove.
• William Luther Pierce, Revilo P. Oliver i drugi istorijski ekstremisti dobijaju zapise koji naglašavaju „intelektualnu rigoroznost“ ili „brigu za civilizacijsku kontinuitet“, često bez suptilne kritičke analize koja povezuje njihov rad sa nasiljem i mržnjom.

Opravdanja rasne pseudonauke i eugenike

Grokipedija sadrži i unose koji direktno ostavljaju naučnu legitimnost rasno motivisanim teorijama. Primeri uključuju:

• Opis rasnog nacionalizma koji ga prikazuje kao izvedenog iz evolucione biologije i kao mehanizam očuvanja „adaptiranih genetskih fondova“.
• Unos o eugenici koji navodi naslednost kognitivnih i ponašajnih osobina i kritikuje akademske protivnike kao ideološki pristrasne.
• Detaljni zapisi o starim rasnim kategorijama (npr. „Kavkasoid“, „Negroid“, „Nordic“), uključujući reference na merenja lobanja — teme koje su istorijski bile deo naučnog rasizma i koje savremena genetika i populaciona biologija snažno osporavaju.

Politički i društveni kontekst

Grokipedija takođe prikazuje bele supremacijske zajednice i režime u povoljnijem ekonomskom ili institucionalnom svetlu — primeri su zapisi o Rodeziji i južnoafričkom gradu Orania — ističući navodne ekonomske koristi i stabilnost, dok kritike vezane za represiju, segregaciju i ljudska prava bivaju umanjene ili predstavljene kao ideološke pristrasnosti protivnika.

Reakcije stručnjaka

Heidi Beirich (Global Project on Hate and Extremism): „Grokipedija je još jedan primer kako Elon Musk širi mrzilačke dezinformacije i ekstremno desničarsku propagandu...“

Stručnjaci iz populacione genetike i evolucione biologije, poput Noah Rosenberga i Kevina Birda, upozoravaju da se naučni radovi selektivno citiraju i pogrešno interpretiraju kako bi pružili lažnu naučnu legitimaciju rasističkim tezama.

Značaj za javnost i medije

Analiza ukazuje na širi problem: kako platforme pokretane AI tehnologijama mogu da replikuju i normalizuju ekstremističke narative ako modeli i uredničke politike ne obuzdaju pristrasne ili zlonamerne interpretacije. Kritičari upozoravaju da je kontrola izvora znanja od strane tehnoloških oligarga i političkih grupa rizik za javni diskurs i poverenje u informacije.

Napomena: Članci u Grokipediji su automatski generisani i, prema zabeleškama na sajtu, „proveravani“ od AI—što ne zamenjuje nezavisnu novinsku ili akademsku proveru činjenica. Guardianova analiza i izjave stručnjaka služe kao izvor za kritički prikaz sadržaja.