Nova studija Univerziteta Vermont pokazuje da, pored fosfora, i azot ima značajnu ulogu u cvetanju plavo‑zelenih algi u jezeru Champlain. Istraživanje iz leta 2021. otkrilo je da su u zalivu Missisquoi koncentracije azota i biomasa cijanobakterija često znatno više nego u St. Albans zalivu. Azot stiže iz automobila, poljoprivrede i industrije, a njegovo delovanje se pogoršava tokom jakih padavina i poplava. Autori naglašavaju potrebu za daljim istraživanjima i testiranjem toksina, jer sama mera algi ne određuje njihovu toksičnost.
Nova studija UVM: azot podjednako podstiče cvetanje plavo‑zelene alge u jezeru Champlain
Šta izaziva cvetanje algi u jezerima Vermonta?
Burlington, Vermont — Kupališta na jezeru Champlain i drugim lokalnim jezerima često se zatvaraju tokom najtoplijih dana zbog cvetanja algi, koje može predstavljati rizik po zdravlje i rekreaciju. Dugogodišnje istraživanje smatralo je da je glavni okidač za pojavu toksičnih plavo‑zelenih algi (cijanobakterija) oticanje fosfora, ali nova studija Univerziteta Vermont (UVM) ukazuje da azot igra značajnu, ponekad podjednaku ulogu.
Istraživači UVM pratili su stanje u zalivima St. Albans i Missisquoi na jezeru Champlain tokom leta 2021. Zaključili su da je biomasa cijanobakterija u Missisquoi zalivu bila znatno veća, a za to su zabeležene i veće koncentracije azota.
„Ne obraćamo dovoljno pažnje na azot, a trebalo bi“, kaže limnologinja Ana „Mindy” Morales sa UVM-a.
Prema Katelynn Warner, glavnoj autorki studije, u nekim uzorcima koncentracija azota u Missisquoi zalivu bila je i do dvostruko veća nego u St. Albans zalivu. Azotno zagađenje dolazi iz više izvora: motorna vozila emituju azotne okside, dok poljoprivreda i industrija doprinose unosu azota u vodotokove — a intenzivne padavine i poplave dodatno pogoršavaju situaciju.
Zašto je azot važan? Azot, posebno u kombinaciji sa fosforom, može ograničiti ili podstaći rast cijanobakterija. Pojednostavljeno, čak i manji talas hranljivih materija koje stignu nakon velike oluje može imati velik uticaj na ekosistem jezera i izazvati iznenadna cvetanja algi.
Warner je najavila dalja istraživanja na UVM‑u jer ukupna biomasa algi ne govori da li su prisutne toksočne vrste — neke cijanobakterije luče toksine opasne po zdravlje ljudi i životinja, dok druge nisu toksične.
Ranijih ovoga leta, istraživači su takođe razgovarali s naučnicom za javno zdravlje Bridget O’Brien o tome kako vremenski uslovi i ekstremne padavine utiču na pojavu cvetanja algi.
Šta to znači za javnost i upravljanje vodama?
- Potrebno je širiti mere upravljanja koje smanjuju i fosfor i azot — to uključuje kontrolu otjecanja iz poljoprivrede, bolje upravljanje otpadnim vodama i smanjenje emisija iz saobraćaja.
- Praćenje mora obuhvatiti ne samo ukupnu količinu algi, već i testiranje na toksine kako bi se procenio rizik za kupače i stoku.
- Dodatna naučna istraživanja pomoći će u razumevanju koji oblici azota najviše doprinose cvetanju i kako reagovati nakon ekstremnih vremenskih događaja.
Izvor: Univerzitet Vermont / izveštaj ABC22/FOX44 (Nexstar Media)
Pomozite nam da budemo bolji.
