Žetva ječma u Engleskoj 2025. godine pala je za oko 14% u odnosu na 2024., a prolećni prinosi su niži za ~23%. Na lokalnom nivou, farmeri iz Njuberi prijavljuju gubitke prinosa od 50–70% na pojedinim parcelama. Stručnjaci povezuju veći broj ekstremnih vremenskih pojava sa klimatskim promenama i pozivaju na smanjenje emisija i prilagođavanje poljoprivrede.
Ekstremne vremenske neprilike pogađaju britanski ječam — farmeri prijavljuju pad prinosa do 70%
Ekstremne vremenske neprilike pogađaju britanski ječam
Prema izveštaju BBC‑ja, žetva ječma u Britaniji zabeležila je značajan pad zbog neobičnih i ekstremnih vremenskih obrazaca koji su pogodili proteinuse i prinos. Rani podaci vlade pokazuju da su ukupne žetve ječma u Engleskoj za 2025. godinu smanjene za oko 14% u odnosu na 2024., dok su prinosi prolećnog ječma pali za približno 23%.
Lokalan udarac — veliki gubici za pojedinačne farme
Poljoprivrednici iz oblasti Njuberi, zapadno od Londona, opisali su drastične lokalne gubitke. "Verovatno najgore što sam zabeležio u karijeri, preko 40 godina", rekao je farmer Dan Willis za BBC. "Imali smo izuzetno kišnu jesen i zimu, a potom izuzetno suvo proleće i leto. To je zaista uticalo na prinose — na nekim parcelama gubici su između 50 i 70%."
"Ako pogledate, trenutno se konstantno održavaju velike aukcije imanja i rasprodaje gazdinstava. Mnogo je zemljišta na prodaju. Ljudi nemaju poverenja da nastave. Apsolutno želim da ostanem u poljoprivredi, ali ako u tome nema novca, morate promeniti kurs," izjavio je lokalni farmer Džordž Braun za BBC.
Širi kontekst i posledice
Slični problemi u poljoprivredi prijavljeni su i u drugim delovima sveta, uključujući SAD, Indiju, Koreju i Japan. Posledice su neposredne: smanjeni prihodi za proizvođače, porast broja aukcija i rasprodaja gazdinstava, kao i moguć rast cena žitarica i proizvoda od žitarica u maloprodaji.
Uzrok i rešenja
Mnogi stručnjaci povezuju povećanje učestalosti i intenziteta poplava, talasa vrućine i suša s klimatskim promenama i rastom emisija gasova sa efektom staklene bašte. Smanjenje ovih emisija zahteva političke odluke, industrijske promene i promene ponašanja na individualnom nivou.
Među merama koje se često navode kao korisne su: prelazak na električna vozila, uvođenje toplotnih pumpi umesto fosilnih goriva za grejanje, šira primena obnovljivih izvora energije i pomeranje ka više biljno orijentisanoj ishrani. Pored smanjenja emisija, stručnjaci ističu potrebu za adaptacijom poljoprivrede: otpornije sorte useva, poboljšano upravljanje zemljištem, navodnjavanje i osiguranje protiv vremenskih rizika.
Šta kažu istraživanja
"Moramo se pomiriti s tim, suočiti se i biti spremni da se borimo — kontrolisati i ublažavati posledice", izjavila je naučnica za useve dr Paola Tozi (Paola Tosi) za BBC. Istraživanja s Univerziteta u Redingu ukazuju još od 1990‑ih na potencijalne negativne efekte promena klime na prinose useva.
Izvor: BBC
Pomozite nam da budemo bolji.
