Kometa 3I/ATLAS, otkrivena 1. jula 2025. teleskopom ATLAS, treći je zabeleženi međuzvezdani posetilac i izaziva interes zbog ubrzanja i neobične plave boje. Najverovatnije objašnjenje ubrzanja je gubitak mase — mlazovi gasova i prašine koji deluju kao prirodne „dysze“. Kometa će se najbliže približiti Zemlji na oko 170 miliona milja (~274 miliona km), nema opasnosti po planetu, a visoki odnos CO2:H2O ≈ 8:1 ukazuje na drugačiji hemijski sastav njenog mesta porekla.
Kometa 3I/ATLAS ubrzava i blista plavo — naučno objašnjenje, ne vanzemaljski pogon
Kometa 3I/ATLAS — treći međuzvezdani posetilac i njegova neobična ponašanja
Prve prijave o kometi 3I/ATLAS stigle su 1. jula 2025. kada ju je otkrio teleskop ATLAS (Asteroid Terrestrial‑impact Last Alert System) u Čileu. To je tek treći zabeleženi međuzvezdani objekat koji prolazi kroz naš Sunčev sistem i zbog neobičnog ponašanja privlači veliku pažnju naučnika i javnosti.
Šta izaziva ubrzanje?
Dominantna teorija objašnjava da posmatrano negravitaciono ubrzanje nije posledica nekog egzotičnog pogona, već gubitka mase — isparavanja i mlazova plinova i prašine koji deluju kao male raketne dysze. Materija koju kometa izbacuje formira pluim (coma i rep) koji može delovati kao „traka“ pogona, ali reč je o prirodnom procesu.
Gde će proći i da li postoji opasnost?
Kometa će se najbliže približiti Zemlji na oko 170 miliona milja (~274 miliona km), što nije pretnja po našu planetu. Najbliži prilaz Suncu (perihel) imala je 30. oktobra, a očekuje se da će se ponovo pojaviti s druge strane Sunca početkom decembra 2025. Putanja joj ostaje predvidiva i ne ugrožava Zemlju.
Veličina i osvetljenost
Procene veličine su veoma nesigurne: NASA navodi raspon od 1.444 stope (~440 m) do 3,5 milje (~5,6 km) u prečniku. To je širok raspon koji odražava ograničene podatke o obliku i reflektivnosti objekta. Kometa se takođe pojačano osvetljava — postaje svetlija mnogo brže nego većina poznatih kometa — što podržava hipotezu intenzivnog isparavanja pod uticajem Sunčeve svetlosti.
Zašto je plava?
Neobična plava boja, intenzivnija nego Sunčeva, mogla bi poticati od jonizovanih gasova u koma i repu (na primer jonizovanog ugljen‑monoksida ili drugih molekula) koji emituju plavkaste spektralne linije. Iako su ovakve boje ponekad podstakle senzacionalističke spekulacije o „unutrašnjim motorima“, dostupni podaci bolje se uklapaju u scenario gasne jonizacije i disperzije sitnih čestica.
Sastav i poreklo
Jedna od najzanimljivijih karakteristika 3I/ATLAS je izuzetno visok odnos CO2:H2O ≈ 8:1, što je među najvećim zabeleženim vrednostima. To ukazuje da je kometa nastala u sredini bogatoj ugljen‑dioksidom — uslovi koji se razlikuju od onih u kojima su nastale mnoge komete iz našeg Sunčevog sistema.
Poreklo komete još nije potvrđeno, ali postoje indicije da bi mogla poticati iz centralne zone naše galaksije (bulge Mlečnog puta). Verovatno ju je iz njenog matičnog sistema izbacila neka snažna gravitaciona perturbacija.
Šta dalje očekivati?
Astronomi očekuju da će posmatranja nakon solarne konjunkcije (kad se kometa pojavi s druge strane Sunca) razjasniti koliko je veliki oblak materije oko nje i potvrditi mehanizme ubrzanja. Zbog svoje međuzvezdane prirode i neuobičajenog sastava, 3I/ATLAS predstavlja važnu priliku za razumevanje formiranja i evolucije tela iz drugih zvezdanih sistema.
Zaključak: Najverovatnije je da kometu pokreću prirodni procesi — intenzivno isparavanje i mlazovi plinova — a ne vanzemaljske tehnologije. Njena jedinstvena hemija i ponašanje čine je vrednim objektom za dalja posmatranja.
Pomozite nam da budemo bolji.
