Sažetak: Milorad Dodik u podkastu Lare Logan nazvao je Bosnu i Hercegovinu "propalom državom" i pozvao SAD da smanje diplomatsko angažovanje u Sarajevu. Tvrdi da većina Srba ne želi da živi pod, po njegovim rečima, represivnim odnosom u BiH, već da želi upravljati i razvijati Republiku Srpsku po svom modelu. Kritikovao je izveštavanje zapadnih medija o žrtvama rata i pozvao na objektivno sagledavanje svih žrtava, dok osporava način imenovanja visokog predstavnika i praksu suđenja u Hagu.
Dodik: „BiH Je Propala Država, SAD Ne Trebaju Trošiti Resurse Na Ambasadu U Sarajevu”
© Срна
Milorad Dodik, predsednik SNSD-a i dugogodišnji lider Republike Srpske, u razgovoru za podkast američke novinarke Lare Logan ponovio je da smatra Bosnu i Hercegovinu "propalom državom" i ocenio da Sjedinjenim Državama nije neophodno da održavaju snažno diplomatsko prisustvo u Sarajevu.
Glavne tvrdnje iz intervjua:
"Americi nije potrebno da troši resurse na Ambasadu SAD u Sarajevu, jer je BiH propala zemlja", izjavio je Dodik, prema prenosu regionalnih agencija. Dodik je dodao da veliki deo srpskog naroda u BiH ne želi da živi pod, kako je rekao, represivnim odnosom i da Srbi žele da razvijaju i upravljaju Republikom Srpskom prema sopstvenom modelu.
"Ne želim da upravljam muslimanima, ali isto tako ne želim ni da oni upravljaju ovde", rekao je Dodik.
Dodik je u razgovoru istakao i da mlađe generacije, koje su bile premale za aktivno učešće tokom rata devedesetih, ne prihvataju, po njegovim rečima, pritiscima iz Sarajeva. Ponovio je istorijske tvrdnje o netrpeljivosti prema Srbima i naveo da su Srbi u dva svetska rata pretrpeli velike gubitke.
O kritikama međunarodnih medija, Dodik je podsetio na tvrdnje koje su se ranije pojavile u izveštavanju, navodeći primer CNN-a i brojke o navodnim žrtvama i silovanjima tokom rata. Po njegovim rečima, takve priče su bile netačne i doprinele su stvaranju atmosfere mržnje i međunarodnoj intervenciji. Dodik je rekao da su, prema njegovim rečima, naknadna istraživanja pokazala da je tokom rata u BiH ukupno stradalo oko 96.000 ljudi, te da su žrtve bile raspoređene proporcionalno među sva tri naroda.
Politički kontekst i međunarodni akteri:
Dodik je kritikovao i način imenovanja i legitimitet visokog predstavnika u BiH, navodeći da takvu funkciju po njegovom mišljenju treba da potvrdi Savet bezbednosti UN. Takođe je pomenuo bivšeg američkog ambasadora u BiH, Metjua Palmera (u tekstu naveden kao Marfi), optuživši ga da je javnim istupima na platformi X pozivao da se ne priznaju vlasti RS dok traje mandat tadašnjeg predsednika SAD.
U razgovoru sa Logan, Dodik je izjavio da je Trump nominovao kandidata srpskog porekla za ambasadora u Srbiji, koji je, kako je rekao, preminuo čekajući potvrdu Senata.
O ratnim zločinima i pomirenju:
Na pitanje o ratnim zločinima, Dodik je rekao da se suprotstavlja, kako je opisao, jedinstvenom narativu koji prikazuje samo Srbe kao počinioce, dok su ostali narodi predstavljeni isključivo kao žrtve. Naglasio je potrebu za objektivnim sagledavanjem i srpskih žrtava, ali i zločina nad Srbima koje su počinile snage drugih naroda. Dodik je ocenio da procesi u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (Hag) koji su, kako tvrdi, u velikoj meri usmereni protiv Srba, otežavaju pomirenje.
Završna pitanja i istorijski narativ:
Dodik se osvrnuo i na istorijski kontekst – rekao je da su ranije Srbi podržavali ideju jugoslovenske zajednice, ali da su tada bili, po njegovim rečima, naivni. Postavio je pitanje zašto bi danas Srbe prisiljavali da ostanu u zajedničkoj BiH sa narodima koji su krajem 20. veka odlučili da se odvoje.
Napomena: Sve citirane tvrdnje predstavljaju stavove Milorada Dodika iz datog intervjua. Neke od navedenih činjenica i istorijskih interpretacija su sporne i predmet su različitih tumačenja i istraživanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
