NATO i Evropa pred nestašicom TNT‑a — Nitro‑Chem presudan, snabdevanje ozbiljno ograničeno

NATO i evropske sile suočene su sa ozbiljnim problemom snabdevanja eksplozivom TNT, navodi novi izveštaj konzorcijuma međunarodnih organizacija za ljudska prava. Glavni razlog je veliki deo globalnih zaliha koji je, prema tom izveštaju, iskorišćen u bombardovanjima Gaze.

Ko je u centru problema

Poljska državna fabrika Nitro‑Chem je jedina veća takva proizvodna kapaciteta u Evropi i, kako se navodi, ne uspeva da zadovolji rastuću potražnju. Prema izveštaju, Nitro‑Chem snabdeva oko 90% TNT‑a koji SAD uvoze za proizvodnju municije, uključujući bombe kao što su 2.000‑funtni "bunker buster" MK‑84 i probojnu BLU‑109.

Posledice na bojištima

TNT je ključan za većinu municije većeg kalibra. Izveštaj tvrdi da su municija i bombe napunjene TNT‑om snažno doprinele visokom broju žrtava u gusto naseljenim delovima Gaze. Navodi se i da je Nitro‑Chem direktno isporučivao eksplozive, uključujući TNT i RDX, Izraelu, prema konzorcijumu koji među potpisnicima ima i Palestinian Youth Movement.

Uticaj na Evropu i Ukrajinu

Oslanjanje na jednu fabriku izložilo je Ujedinjeno Kraljevstvo i ostatak Evrope riziku nestašice. Usko grlo u proizvodnji ograničava mogućnost da EU i članice ispune obećanja o isporukama municije za Ukrajinu: procenjena godišnja proizvodnja Nitro‑Chem‑a iznosi oko 10.000 tona, što bi u teoriji odgovaralo približno milionu 155 mm granata (svaka koristi oko 10–11 kg eksploziva).

EU je obećala da će za 2025. poslati više od milion metaka Ukrajini, ali ranija obećanja su često ispunjena delimično i sa zakašnjenjima. Zbog manjka TNT‑a, Kijev je bio prinuđen da racionalizuje upotrebu artiljerije, dok zapadne države žure da obnove sopstvene zalihe.

Veliki ugovori i tržišne tenzije

Nitro‑Chem je pod velikim pritiskom narudžbina: u aprilu je potpisao najvredniji ugovor do sada sa američkom vojskom — 310 miliona dolara za isporuku 18.000 tona TNT‑a u periodu 2027–2029. Taj sporazum došao je ubrzo nakon novih transporta municije iz SAD za Izrael.

Izveštaj navodi:

"Bez TNT‑a iz Poljske, nenadmašni obim i intenzitet vazdušnih bombardovanja koji su ubili desetine hiljada Palestinaca i uništili uslove za život u Gazi… ne bi bili mogući."

Zašto je Evropa ostala bez kapaciteta

Proizvodnja TNT‑a je u mnogim zapadnim zemljama obustavljena decenijama — poslednja fabrika u Velikoj Britaniji zatvorena je 2008, a u SAD je poslednje postrojenje ugašeno još osamdesetih. Razlozi su prvenstveno ekološki i troškovi upravljanja toksičnim otpadom. Takođe, fabrika u istočnoj Ukrajini je zaplenjena 2022. godine.

Moguća rešenja i investicije

Postoje inicijative za obnavljanje kapaciteta: švedska kompanija Swebal planira postrojenje blizu grada Nora koje bi povećalo evropski kapacitet za oko 75%, dok SAD subvencionišu nove projekte — prošle godine turska firma Repkon dobila je ugovor od 435 miliona dolara za projektovanje i gradnju postrojenja u Kentakiju, planirano do 2028. To bi bila prva američka fabrika TNT‑a od 1986.

Širi ekonomski efekti

Nestašica i skok cena TNT‑a utiču i na građevinarstvo, rudarstvo i industriju. Cena TNT‑a porasla je sa ~38 penija po funti pre dve decenije na preko £15 po funti, što može dodatno poskupeti radove koji zahtevaju eksplozive i uticati na lanac snabdevanja sirovinama.

Stavovi i odgovori

Izveštaj poziva poljske vlasti i Nitro‑Chem da prekinu isporuke TNT‑a za municiju koja se koristi u operacijama navodno povezanim sa velikim civilnim žrtvama. Nitro‑Chem je odbio da komentariše nalaze, navodeći osetljivost poslovanja i da „sve aktivnosti posluju u skladu sa važećim međunarodnim pravom“.

Napomena: Izveštaj sadrži teške optužbe i koristi podatke iz nekoliko nezavisnih izvora; za detaljne pravne i političke implikacije preporučuje se čitanje originalnog izveštaja i zvaničnih izjava svih uključenih strana.