Sanae Takači, nova japanska premijerka, izazvala je ozbiljan sukob s Kinom izjavom da bi napad na Tajvan mogao da izazove japansku reakciju. Peking je odgovorio diplomatskim protestima, vojnim upozorenjima i ekonomskim merama — među kojima su otkazani letovi i poziv građanima da ne putuju u Japan. Procena štete u turizmu iznosi oko ¥2,2 biliona (≈£10,8 mlrd). Iako otvoreni sukob deluje malo verovatan, tenzije ostaju visoke.
Japanska „Gvozdena dama“ izazvala najtežu krizu sa Kinom u više od decenije
Japanska premijerka Sanae Takači u središtu diplomatske i ekonomske konfrontacije s Kinom
Sanae Takači, koja je krajem oktobra stupila na dužnost kao nova japanska premijerka, dovela je Tokio u najozbiljniji sukob sa Pekingom u više od deset godina nakon izjava da bi eventualni kineski napad na Tajvan mogao da izazove odgovor Japana.
Incident je započeo 7. novembra, tokom njenog prvog obraćanja parlamentu, kada je Takači navela da bi u slučaju da konflikt postane egzistencijalna pretnja za Japan mogle biti upotrebljene snage samoobrane. Takači je ponovila stav da se "situacija oko Tajvana" mora posmatrati kao potencijalna pretnja i da je neophodno razmatrati najgori scenario.
Brza reakcija Pekinga i eskalacija
Kineski odgovor je bio brz i oštar: kineski generalni konzul u Osaki, Sje Džian, ponovo je podelio vest o izjavama sa natpisom koji su mnogi protumačili kao pretnju. Peking je potom uputio diplomatske proteste i zahtevao da Takači povuče izjavu, upozoravajući da bi izjave mogle naneti "temeljnu štetu" odnosima između dve zemlje.
U narednih nekoliko dana razmenjeni su protesti na diplomatskom nivou, pozvani su ambasadori, otkazani su letovi, otkazane su projekcije japanskih filmova u Kini, a preko kineskih medija pozvani su turisti da odlože putovanja u Japan. Najmanje tri kineske aviokompanije ponudile su ukidanje naknada za otkazivanje—prema izveštajima, skoro 500.000 putnika je otkazalo putovanja u Japan.
Vojne i bezbednosne tenzije
Kina je u znak upozorenja održala demonstrativne pomorske aktivnosti u blizini Senkaku (ostrva koja su predmet spora između Tokija i Pekinga), dok je Japan prijavio detekciju sumnjivog kineskog drona blizu ostrva Јонагуни (Yonaguni), najbližeg japanskog ostrva Tajvanu, nakon čega su japanski presretači poleteni.
Kineske vojne i diplomatske objave sadržale su oštre formule poput upozorenja da bi Japan "pretrpeo zdrobni poraz" ukoliko pokuša vojnu intervenciju u slučaju sukoba oko Tajvana, kao i upozorenja da „ko se igra vatrom, izginuće od nje”.
Ekonomske posledice
Analitičari procenjuju da bi talas otkazivanja putovanja i druge kontramere mogao da košta japansku privredu oko ¥2,2 biliona (otprilike £10,8 milijardi) i da smanji BDP za približno 0,36 procentnih poena, prema proceni Takahidea Kiučija iz Nomura Research Institute.
Objašnjenja stručnjaka i mogući motivi Pekinga
Mnogi zapadni stručnjaci smatraju da je kineska reakcija delimično strateška. Po jednoj od analiza, Peking možda koristi spoljni sukob da skrene pažnju sa domaćih ekonomskih problema i unutrašnjih promena u vojsci i upravi. Dru Tompson (Drew Thompson), viši istraživač u S. Rajaratnam School of International Studies u Singapuru, ocenio je da Peking „svesno odlučuje da pojača tenzije” kako bi testirao reakcije Tokija i nove premijerke.
Zaključak
Iako je malo verovatno da će razmena izjava odmah prerasti u otvoreni rat, napetosti su u porastu, ekonomske i kulturne veze trpe štetu, a Peking je najavio mogućnost „suštinske odmazde” koja može obuhvatiti sankcije i prekid određenih odnosa. Takači dosad nije povukla izvorne izjave i ostaje pri stavu o potrebi pripremanja za najgori scenario.
Napomena: Sve procene su zasnovane na javno dostupnim izvorima i izveštajima iz perioda neposredno nakon diplomatske krize. Detalji iz susreta japanskih i kineskih zvaničnika nisu u potpunosti objavljeni.
Pomozite nam da budemo bolji.
