Južni okean ispušta oko 40% više CO2 nego što se ranije mislilo — šta to znači za klimu

Nova procena emisija iz Južnog okeana

Nova studija koju su sproveli Second Institute of Oceanography (Ministarstvo prirodnih resursa Kina) i Nanjing Institute of Oceanography, objavljena u časopisu Science Advances, pokazuje da Južni okean ispušta približno 40% više ugljen‑dioksida (CO2) u atmosferu nego što su ranije procene ukazivale.

Zašto su prethodne procene bile netačne?

Merjenje razmene gasova između okeana i atmosfere u Južnom okeanu je veoma izazovno zbog udaljenosti, surovih vremenskih uslova i produženih zimskih perioda sa malo svetlosti. Tradicionalne metode uzorkovanja često ne obuhvataju sve sezone i regione, što je dovodilo do sistematskog potcenjivanja emisija.

Kako se menja razmena CO2 po zonama

• Antarktički krug (južno od 60°S) — razmenu najviše određuju dinamika morskog leda i salinitet.
• Polar Front Loop (45°S–60°S) — ključnu ulogu imaju interakcije atmosferskog CO2 i koncentracija hlorofila (biološka aktivnost).
• Subpolar Loop (severnije od 45°S) — dominantan faktor je temperatura površine mora.

Šta je novo u metodologiji

Autori su koristili napredne metode aktivnog daljinskog osmatranja koje omogućavaju kontinuirano prikupljanje podataka i u uslovima i regionima gde ranija posmatranja nisu bila moguća. Takav pristup smanjuje praznine u podacima i otkriva veće emisije u periodima koji su ranije bili slabo pokriveni.

Posledice za globalni ugljenični budžet i klimatske modele

Veće emisije iz Južnog okeana mogu promeniti procene globalnog ugljeničnog budžeta i uticati na parametre koji se koriste u klimatskim modelima, uključujući modele koje koristi Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC). To znači da će biti potrebno ažuriranje modela kako bi preciznije prikazali apsorpciju i emisiju CO2 iz svetskih okeana.

Širi kontekst i uticaji

Nacionalna uprava za okeane i atmosferu SAD (NOAA) ističe da je godišnja stopa porasta atmosferskog CO2 u poslednjih ~60 godina približno 100 puta brža nego prirodni porasti zabeleženi na kraju poslednjeg ledenog doba (pre oko 11.000–17.000 godina). Povećane koncentracije CO2 doprinose globalnom zagrevanju, kiseljenju okeana i većoj učestalosti ekstremnih vremenskih događaja.

Šta to znači za ljude i ekosisteme

Pojava većih emisija CO2 iz Južnog okeana ima više posledica: ubrzano zagrevanje, promena hemije okeana (kiseljenje), ugrožavanje morskih ekosistema i povećani rizik za obalne zajednice zbog ekstremnih talasa i oluja. Iako klimatske promene mogu donekle izmeniti obrasce talasa — potencijalno uticati na surf uslove — to ne ublažava ozbiljnost ekoloških i društvenih rizika.

Zaključak i sledeći koraci

Otkrivanje većih emisija naglašava potrebu za širim, kontinuiranim i preciznijim merenjima okeana kako bi se poboljšale klimatske prognoze i informisale politike za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama. Ažuriranje klimatskih modela i dalji razvoj daljinskih metoda biće ključni za razumevanje realnih tokova CO2 u svetskim okeanima.

Izvori: Second Institute of Oceanography (SIO‑MNR), Nanjing Institute of Oceanography, Science Advances, NOAA.