Prvi slučaj H5N5 kod čoveka u SAD: stručnjaci kažu da je rizik za javnost nizak

U saveznoj državi Vašington potvrđen je prvi poznati slučaj infekcije čoveka podtipom ptičjeg gripa H5N5. Pacijent je stariji odrasli sa hroničnim oboljenjima i hospitalizovan je od početka novembra. Prema saopštenju Ministarstva zdravlja države Vašington, najverovatniji izvor infekcije bile su domaće životinje iz dvorišta koje su bile izložene divljim pticama.

Šta znamo o virusu H5N5?

Podtip H5 je tokom 2021. i 2022. dobio mutacije koje su omogućile virusu da lakše pređe na različite vrste sisara, što je dovelo do širenja putem migratornih ptica i velikih izbijanja među peradi, divljim životinjama, pa čak i na farmama mlečnih krava. Iako postoje povremeni izolovani slučajevi različitih aviarnih sojeva kod ljudi (npr. H5N1, H7N9, H9N2), ovo je prvi potvrđeni slučaj H5N5 kod čoveka.

„Rizik od avijarnog gripa za opštu populaciju je trenutno nizak i pre svega se odnosi na osobe koje dolaze u direktan kontakt sa zaraženim pticama ili stokom,“ rekao je dr Amesh Adalja, stručnjak za infektivne bolesti na Johns Hopkins Center for Health Security.

Kakav je rizik od prenosa između ljudi?

Prema stručnjacima, human‑to‑human prenos H5N5 trenutno se smatra malo verovatnim. Zašto? Da bi virus postao efikasno prenosiv među ljudima, morao bi da stekne niz mutacija koje mu omogućavaju da bolje vezuje ljudske receptore, ili da dođe do reasegmentacije u životinji istovremeno zaraženoj ptičjim i ljudskim sojem. Dok je takva evolucija moguća, smatra se relativno malo verovatnom u ovom trenutku. Dr Benjamin Anderson i dr David Diemert ukazuju da je dosadašnji jedini potvrđeni ljudski slučaj znak da ovaj soj zasad retko infekuje ljude.

Kako se prenosi i koje mere preduzeti

Inficirane životinje mogu preneti virus na ljude putem pljuvačke, sekreta iz disajnih puteva, fecesa ili drugih telesnih tečnosti (uključujući nepasterizovano mleko). Zdravstvene službe preporučuju da osobe koje su bile u kontaktu sa obolelim pacijentom prate simptome i odmah se testiraju i jave lekaru ako se razbole.

Ako držite perad ili radite sa stokom:

• Pratite zdravstveno stanje životinja i prijavite svaku neuobičajenu bolest ili iznenadnu smrt nadležnim službama (USDA/odgovarajuće lokalne službe).
• Izbegavajte kontakt sa bolesnim ili uginulim jedinkama i po mogućnosti koristite ličnu zaštitnu opremu (rukavice, maska, zaštitne naočare) pri rukovanju.
• Nemojte konzumirati nepasterizovano mleko s farmi gde postoji sumnja na infekciju.
• Perad je bezbedna za jelo ako se pravilno termički obradi — unutrašnja temperatura treba da dostigne 74 °C (165 °F).

Zašto nadzor ostaje važan

Iako je trenutni rizik za širu populaciju nizak, slučaj naglašava potrebu za kontinuiranim nadzorom životinja, testiranjem i brzim izveštavanjem. Prateći ove mere, zdravstvene ustanove mogu brzo otkriti bilo kakve promene u ponašanju virusa i sprečiti širenje.

Preporuke za građane

Ako ste bili u bliskom kontaktu sa zaraženom peradi ili pacijentom, pratite pojavu simptoma i obratite se lekaru. Stručnjaci takođe savetuju vakcinaciju protiv sezonskog gripa jer postoje dokazi da vakcina može smanjiti rizik od teškog oblika bolesti, čak i kada nije savršeno poklapanje sojeva.

Zaključak

Prvi ljudski slučaj H5N5 vredi pažnje, ali za sada ne ukazuje na neposrednu pretnju široj javnosti. Najvažnije su oprez kod rukovanja peradi, prijavljivanje sumnjivih slučajeva i nastavak nadzora kako bi se brzo detektovale eventualne promene u prenosivosti virusa.