Analiza grupe чimpanzi Ngogo u ugandskom parku Kibale pokazala je da je nasilno osvajanje teritorije dovelo do dvostrukog porasta broja rođenih mladunčadi (15 → 37 u trogodišnjim periodima) i značajnog rasta stope preživljavanja preko 3. godine (59% → 92%). Istraživači smatraju da je dodatna teritorija povećala dostupnost resursa i poboljšala ishranu majki, što je podstaklo plodnost. Autori upozoravaju da, iako su rezultati ubedljivi za čimpanze, pitanje uloge sličnih procesa u ranoj ljudskoj evoluciji ostaje otvoreno.
Nasilno osvajanje teritorije dalo prednost čimpanzama — dvostruko više mladunčadi u grupi Ngogo
Studija dugoročnog praćenja grupe čimpanzi Ngogo u nacionalnom parku Kibale (Uganda) pokazuje da nasilno proširenje teritorije može imati direktne reproduktivne koristi: broj rođenih mladunčadi u trogodišnjim periodima pre i posle krvavog pohoda porastao je sa 15 na 37, a stopa preživljavanja preko treće godine skočila je sa 59% na 92%.
Pre oko 15 godina grupa poznata kao Ngogo napala je susedne grupe i ubila 21 jedinku. Nakon ovih obračuna Ngogo je proširio svoj domet za više od 20% — događaj koji je još 2010. dokumentovao ekolog John Mitani sa Univerziteta Mičigen i označio kao primer „letalne međugrupne agresije“ povezan s teritorijalnim širenjem.
Nova analiza, objavljena u časopisu PNAS, uporedila je podatke o plodnosti ženki i smrtnosti mladunčadi pre i posle nasilnog preuzimanja teritorije. Istraživači su zabeležili da se broj porođaja u Ngogu više nego udvostručio (15 → 37 u trogodišnjim periodima), a verovatnoća da mladunče preživi preko treće godine porasla je sa 59% na 92%.
„Čimpanze, u suštini, ubijaju svoje susede kako bi stekle reproduktivnu prednost,“
rekao je John Mitani u izjavi za autore studije.
Istraživači objašnjavaju da je najverovatniji mehanizam povećanja reprodukcije poboljšanje pristupa resursima: dodatni deo teritorije mogao je obezbediti veću dostupnost hrane i bolju ishranu majki, što je u divljini povezano sa većom plodnošću i višim stopama preživljavanja mladunčadi.
Autori upozoravaju da, iako je povezanost između teritorijalne agresije i boljih reproduktivnih ishoda jasna u ovom slučaju, treba biti oprezan pri prenošenju ovih zaključaka na ljudsku evoluciju. U radu se navodi da pitanje da li su slični procesi uticali na zajedničkog pretka ljudi i čimpanzi pre 6–8 miliona godina ostaje otvoreno.
„Ljudi su, nažalost, i dalje uključeni u sukobe, ali smo razvili i sposobnosti za rešavanje i izbegavanje takvih konflikata — što omogućava izlaz iz ciklusa teritorijalnog nasilja i nultosumne konkurencije,“rekao je koautor Brian Wood, antropolog sa Univerziteta Kalifornija, Los Anđeles.
Ova studija, zasnovana na dugogodišnjem terenskom praćenju i analizi reproduktivnih podataka, pruža snažan primer kako promene u pristupu resursima mogu uticati na demografiju jedne grupe velikih primata. Ipak, autori ističu etičku i metodološku distinkciju između posmatranja prirodnih ponašanja i davanja vrednosnih sudova o nasilju.
Studija je objavljena u PNAS; glavni autori uključuju Johna Mitanija i saradnike, uz komentare Briana Wooda.
Pomozite nam da budemo bolji.
