Na COP30: Ukrajina traži 43 milijarde dolara klimatske odštete od Rusije za 'zelenu' obnovu

Ukrajina je na UN konferenciji o klimatskim promenama (COP30) u Belemu najavila da će potraživati 43 milijarde dolara od Rusije kao nadoknadu za štetu po klimu nastalu tokom rata, sredstva koja bi se koristila za ekološki održivu obnovu zemlje.

„Na mnogo načina Rusija vodi prljav rat i naša klima je takođe žrtva“, rekao je zamenik ministra Ukrajine za ekonomiju, životnu sredinu i poljoprivredu Pavlo Kartashov tokom događaja u Belemu.

Procena o iznosu štete zasniva se na izveštaju Inicijative za računanje emisija gasova sa efektom staklene bašte tokom rata (IGGAW). Prema tom izveštaju, ruska invazija je do sada proizvela emisije ekvivalentne 236,8 miliona tona ugljen-dioksida (CO2).

Ta cifra je približno jednaka godišnjim emisijama Austrije, Mađarske, Češke i Slovačke zajedno, što ilustrira koliki je doprinos sukoba globalnom zagrevanju.

„Detaljna dokumentacija emisija nastalih usled ruske invazije biće osnova za ukrajinski zahtev za odštetu. Mehanizam za takav zahtev postoji u međunarodnom pravu i, nakon podnošenja, Ukrajina bi mogla postati prva država koja traži odgovornost za ratne emisije od druge države,“ izjavio je glavni autor izveštaja Lennard de Klerk.

Ukrajinska vlada je već pripremila nacrt zakona koji treba da usmeri takozvanu 'zelenu obnovu' i da privuče domaće i strane investicije. Pored toga, Kijev je najavio nameru da uskladi svoje klimatske politike sa standardima Evropske unije.

Ovaj korak ima dva značajna aspekta: podizanje pravnog presedana o odgovornosti za emisije nastale tokom oružanih sukoba i isticanje klimatskih troškova rata koji se ne ogleda samo u neposrednoj fizičkoj šteti već i u dugoročnim posledicama za globalnu klimu.

Dok će pravni postupak i njegove šanse biti predmet daljih rasprava, izveštaj IGGAW i ukrajinski zahtev otvaraju novu dimenziju u diskusiji o reparacijama i klimatskoj pravdi.