Južna Afrika preuzima predsedavanje G20 (22.–23. novembar) sa naglaskom na otpis duga, finansiranje za katastrofe i smanjenje nejednakosti. Odsustvo SAD i bojkot pojedinih saveznika stvaraju rizik da neće biti postignut konsenzus. Pretorija predlaže "Međunarodni panel za nejednakosti", dok Kina i Rusija zauzimaju ključne uloge u razgovorima.
Južna Afrika vodi G20 bez SAD: otpis duga i borba protiv nejednakosti u fokusu
Južna Afrika će 22. i 23. novembra biti domaćin samita G20 sa ambicijom da obezbedi obaveze za otpis duga i mehanizme finansiranja koji pomažu zemljama u razvoju da se nose sa efektima klimatskih nepogoda i rastućim nejednakostima. Odsustvo Sjedinjenih Država baca senku na pregovore i postavlja pitanje da li će biti postignut širi konsenzus.
Odsustvo SAD i politički kontekst
Predsednik Donald Trump, koji je u sukobu sa Pretorijom oko agende G20, odlučio je da ne pošalje američku delegaciju, potez koji analitičari vide kao nastavak američkog udaljavanja od nekih multilateralnih foruma. Neki američki zvaničnici, među kojima je i senator Marco Rubio, ranije su kritkovali južnoafrijsku agendu i nazvali je "antiameričkom".
Važno je napomenuti da su trgovinski sporovi i carinske mere dodatno zaoštrile odnose: SAD su uvele carinske mere koje su pogodile neke proizvode iz Južne Afrike (do oko 30% prema izveštajima), dok su se retoričke tenzije pojačale tvrdnjama koje su proglašene netačnim, poput optužbi o sistematskom ubijanju bijelih Afrikanera.
Prioriteti južnoafrijske agende
Pod sloganom "Solidarnost, jednakost, održivost", predsedavanje Južne Afrike stavlja u prvi plan olakšice duga, finansiranje za oporavak od katastrofa i smanjenje globalnih nejednakosti. Pretorija ističe da servisiranje duga ograničava ulaganja u infrastrukturu, zdravstvo i obrazovanje.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, u periodu 2021–2023. Afrika je prosečno izdvajala oko 70 dolara po glavi stanovnika za kamate na dug—više nego za obrazovanje (63 USD) i zdravstvo (44 USD) po glavi, što ilustrira pritisak duga na socijalne budžete.
Predsednik Cyril Ramaphosa predložiće i osnivanje "Međunarodnog panela za nejednakosti" modelovanog po IPCC-u, sa ciljem da se nejednakosti tretiraju kao sistemski globalni problem. Izveštaj koji je vodio nobelovac Joseph Stiglitz upozorava da rastuće bogatstvo nejednakosti ugrožava demokratiju i društvenu koheziju.
Mogućnosti za konsenzus i ključni učesnici
Postizanje zajedničke završne deklaracije ostaje neizvesno. Pripreme su, prema izveštajima delegata, otežane zbog opstrukcija sa pojedinih delegacija, a predsjednik Argentine Javier Milei takođe je najavio bojkot samita.
U odsustvu američke delegacije, od Kine se očekuje snažnija podrška multilateralizmu — premijer Li Qiang već je izjavio da su ekonomska globalizacija i multipolaritet "nepovratni". Rusiju će predstavljati ekonomski savetnik i zamenik šefa kabineta Maxim Oreshkin, dok će završni ishod razgovora verovatno biti pod uticajem i rezultata predhodnog COP30 u Brazilu.
Za sada je jasno da samit u Johanesburgu predstavlja ispit za sposobnost G20 da pronađe zajednički jezik o pitanjima koja su posebno važna za Globalni Jug. Konačni sporazumi, ukoliko budu postignuti, mogli bi značajno uticati na politiku otpisivanja duga i mehanizme pomoći za klimatske katastrofe.
Pomozite nam da budemo bolji.
