Studija Univerziteta Maine pokazuje da međusobno sađenje kultura u većini slučajeva nije efikasno u smanjenju PFAS u usevima — naprotiv, često dovodi do većih koncentracija u jestivim delovima biljaka. Dugolančani PFAS koncentrisali su se u korenu, a kratkolančani u listovima; salata je imala visoke nivoe obe vrste u listovima. Istraživači upozoravaju da ne postoji univerzalno rešenje i pozivaju na dodatna istraživanja.
Istraživanje otkriva: međusobno sađenje ne smanjuje PFAS, salata nosi veći rizik
Metod međusobnog sađenja kultura (intercropping) često se koristi da bi se poboljšala proizvodnja i smanjilo unošenje zagađivača iz tla — ali nova studija pokazuje da kod PFAS supstanci to uglavnom ne funkcioniše.
Istraživači sa Univerziteta Maine analizirali su prisustvo perfluoroalkilnih i polifluoroalkilnih supstanci (PFAS), poznatih i kao "forever" hemikalije, u salati, paradajzu i visokoj festuki uzgajanim u kontaminisanom tlu. Rad je objavljen u časopisu Environmental Advances.
Glavni nalazi
Lančana struktura utiče na raspodelu: dugolančani PFAS uglavnom se zadržavaju u korenu biljaka, dok kratkolančani lakše dospevaju u listove. Ipak, salata je pokazala drugačiji i zabrinjavajući obrazac — oba tipa PFAS pronađena su u većim koncentracijama u listovima nego u korenu, što direktno povećava rizik unošenja kroz ishranu.
Intercropping nije dao opšte rešenje: većina kombinacija biljaka dovela je do povećanog prisustva PFAS u jestivim delovima. Jedini izuzetak bio je paradajz — plodovi su imali niže koncentracije PFAS kada su posađeni pored salate.
"Ne postoji univerzalna preporuka ili politika za poljoprivrednike suočene sa PFAS zagađenjem," rekao je Alex Scearce, doktorant koji je vodio studiju.
Zašto je to važno
PFAS se koriste u mnogim proizvodima, od kozmetike do nelepljivih tiganja, i izuzetno su postojane u okolini. Mogu se akumulirati u ljudskom telu, a izloženost je povezana sa rizicima kao što su oštećenje jetre, poremećaji štitaste žlezde i povećan rizik od određenih karcinoma.
Iako je teško potpuno izbeći PFAS, korisne mere za smanjenje izloženosti uključuju praktične izbore u domaćinstvu (npr. prelazak na liveno gvožđe umesto nelepljivih posuda) i pažnju pri kupovini proizvoda i ambalaže.
Preporuke i dalje potrebe za istraživanjem
Autori ističu da rezultati pokazuju kompleksnost interakcija između vrste PFAS, vrste biljke i poljoprivrednih praksi. Potrebna su dalja istraživanja u realnim uslovima na većim površinama i sa drugim usevima kako bi se razvile konkretne smernice za poljoprivrednike i regulatore.
Izvor i krediti: studija objavljena u Environmental Advances, vođa istraživanja Alex Scearce i tim.
Pomozite nam da budemo bolji.
