U SAD se pojavljuje praksa koordinisanih hapšenja ispred imigracionih sudnica: državne tužiteljke ponekad traže odbacivanje zahteva za azil, dok agenti ICE-a čekaju van sudnice kako bi odmah uhapsili osobu. Sistem sa zaostatkom od oko 3,8 miliona predmeta radi pod pritiskom novih kvota i promena, a od početka 2025. otpušteno je 86 sudija i izdato više desetina novih memoranduma. Posledice uključuju rast dobrovoljnih povrataka, više od 3.000 habeas corpus tužbi i oštre kritike zbog narušavanja prava na pravično suđenje.
Zamke za deportaciju u sudnicama SAD: Kako su rutinska ročišta postala prilike za privođenja
Tekstualne poruke između državne tužiteljke i agenta Službe za imigraciju i carinu (ICE) otkrivaju novu praksu: ljudi koji dolaze na, kako misle, rutinska ročišta za azil bivaju izdvojeni i odmah privedeni. U jednom opisanom slučaju kubanski muškarac koji je došao sa suprugom i sedmomesečnim detetom stao je pred sudiju zbog ročišta, a ubrzo nakon što je državna tužiteljka zatražila odbacivanje njegovog zahtev za azil, agenti u civilu su ga čekali u hodniku i uhapsili.
Kako funkcionišu "zamke" u sudnicama
Prema izvorima unutar sistema, advokati Ministarstva za domovinsku bezbednost (DHS) vode evidenciju u kojoj označavaju predmete koji su "pogodni" za brzo odbacivanje — što omogućava da ICE odmah pokrene ubrzano uklanjanje (expedited removal). Na dan ročišta, agenti komuniciraju sa državnim tužiocima, a ti tužioci često šalju kratke tekstualne izveštaje o toku saslušanja agentima koji čekaju van sudnice.
Organizacioni pritisci i posledice
Sistem se suočava sa ogromnim zaostatkom — oko 3,8 miliona nerešenih predmeta — i sa novim merilima rada koja zahtevaju od sudija da obrade najmanje 700 predmeta godišnje. U proteklih meseci smenjeno je 86 imigracionih sudija, a Ministarstvo pravde izdalo je više desetina novih memoranduma koji menjaju pravila imenovanja i razrešavanja sudija. Kritičari upozoravaju da takav pritisak i novi postupci narušavaju nezavisnost i pravičnost procesa.
Ljudi i porodice pogođeni merama
Posledice su vidljive: porodice su razdvajane, mnogi se boje da prisustvuju ročištima i traže virtuelna pojavljivanja ili uopšte ne dolaze. Vlada navodi porast dobrovoljnih odlazaka — preko 14.000 ljudi u prva osam meseci 2025. — dok je podneto više od 3.000 habeas corpus tužbi u pokušaju da se ospori zakonitost pritvaranja.
Pravni i etički problemi
Pravni stručnjaci i bivši sudije upozoravaju da koordinisana hapšenja na izlazu iz sudnice i ciljana politika otpuštanja sudija po ideološkim ili administrativnim kriterijumima predstavljaju ozbiljan napad na osnove pravde: nepristrasnost, dostojanstvo i pravo na pravično saslušanje. Nedostaci u resursima za pravnu pomoć — uključujući ukidanje programa od 30 miliona dolara koji su omogućavali besplatnu pravnu pomoć — dodatno otežavaju poziciju tražilaca azila.
Primeri i ljudske priče
U izveštajima su opisani slučajevi muškaraca i porodica iz Kube, Venecuele, Meksika, Brazila i drugih zemalja koje su preživele nasilje i progone, a koji su uhapšeni neposredno nakon ročišta. Jedan otac iz severne Virdžinije odveden je pred očima plakajućeg malog sina u invalidskim kolicima; drugi su izgubili bliske osobe dok su im se menjali statusi u državnim evidencijama.
Zaključak
Praksa koordinisanih privođenja u i oko imigracionih sudnica podstiče pravne izazove i društvenu zabrinutost. Kritičari tvrde da je sistem postao instrument za ubrzane deportacije, često na štetu osnovnih pravnih garancija i humanih procedura. Razvoj događaja prati niz tužbi u saveznim sudovima i rastuće protivljenje iz pravne i građanske zajednice.
Autori izveštaja: Goodman i Sullivan
Pomozite nam da budemo bolji.
