Gregorij Fort, antropolog sa četvorodecenijskim iskustvom, tvrdi da lokalne priče o bićima nazvanim lai ho’a i fosilni nalazi ukazuju na mogućnost da mali humanoidi sa ostrva Flores možda nisu potpuno izumrli. Dok naučni konsenzus datira Homo floresiensis na pre oko 50.000 godina, Fort poziva na dodatna terenska istraživanja. Njegova tvrdnja ističe važnost kombinovanja etnografskih zapisa i paleontoloških podataka.
Mali humanoid na Floresu: profesor tvrdi da 'lai ho’a' možda i danas živi
Ostrvo Flores u Indoneziji već dugo je u fokusu naučnih istraživanja o malim ljudskim vrstama. Većina naučnika smatra da je Homo floresiensis izumrla pre oko 50.000 godina, ali penzionisani antropolog Gregorij Fort zagovara mogućnost da su lokalne priče i pojedinačna svedočenja pokazatelji da bi mala humanoidna bića mogla još uvek da postoje.
Fort, koji je oko četiri decenije proučavao ovu temu dok je radio na Univerzitetu Oksford i Univerzitetu Alberte, svoje istraživanje je izložio u knjizi Between Ape and Human: An Anthropologist on the Trail of a Hidden Hominoid (2022). On povezuje etnografske zapise Lio naroda i druge lokalne izvore sa fosilnim nalazima kako bi podržao ideju o mogućem preživljavanju malih hominoida.
Prema izjavama koje je Fort prikupio među lokalnim stanovništvom, bića koju zovu lai ho’a opisuju se kao mala, uspravno hodajuća stvorenja sa većom dlakavošću nego kod ljudi, ali manje nego kod većih majmuna, i sa licem koje podseća na majmunsko. Takvi opisi, smatra Fort, odgovaraju rekonstrukcijama koje su prezentovali paleoantropolozi.
„Ono što me je posebno zaintrigiralo kod lai ho’a bilo je to što su bili mali... i smatralo se da su i dalje živi. Činilo se da je nekoliko ljudi tvrdilo da je videlo jednog ili više takvih bića,“ rekao je Fort.
Fortovo interesovanje je dodatno pojačano nizom nalaza i rekonstrukcija iz proteklih decenija. Iako većina stručnjaka drži da je H. floresiensis izumro, Fort poziva na oprez i na dodatna terenska istraživanja, smatrajući da kombinacija etnografskih svedočenja i fosilnih tragova opravdava dalja iskopavanja i sistematske potrage.
Važno je napomenuti da su ovakve tvrdnje kontroverzne i da zahtevaju strogu naučnu verifikaciju: svedočenja i folklor mogu biti vredan trag, ali bez materijalnih dokaza — novijih kostiju, DNK ili fotografija verodostojne kvalitete — ostaju hipoteze koje treba proveriti.
Potraga za mogućim današnjim predstavnicima lai ho’a nastavlja se kao spoj antropologije, paleontologije i etnografije. Bez obzira na ishod, slučaj Floresa podseća koliko su tradicionalna znanja i lokalne priče često značajan izvor informacija koji može usmeriti naučna istraživanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
