Nestali ugljenični ugovori u Africi: šta se dogodilo sa Blue Carbonom i zašto je to važno

Kompanija Blue Carbon iz Dubaija, kojom je javno povezivan član lokalne kraljevske porodice, 2022–2023. je najavila niz velikih memoranduma o razumevanju (MOU) s afričkim državama kojima je obećavala zaštitu miliona hektara šuma u zamenu za prihode od prodaje ugljeničnih kredita. Najglasniji od tih dogovora predviđao je da Liberija zaštiti oko milion hektara šuma — otprilike 10% teritorije zemlje — dok bi vlada dobijala udeo u prihodima i podršku za lokalne zajednice.

Kako je plan izgledao

Prema objavama kompanije, modeli su bili zasnovani na okviru REDD+ i na članu 6 Pariškog sporazuma: države bi sprečile krčenje šuma, a kreatori projekata bi prodavali ugljenične kredite kompanijama i državama koje žele da kompenzuju emisije. Blue Carbon je tvrdio da će ti poslovi istovremeno doprineti ciljevima smanjenja emisija zemalja kao što su UAE i doneti benefite lokalnim zajednicama.

Brzo razotkrivanje problema

Međutim, ubrzo su se pojavile ozbiljne primedbe: nedostatak transparentnosti, rizik od narušavanja prava lokalnih zajednica i nejasne pravne posledice koncesionih aranžmana. Aktivisti i lokalni lideri ukazivali su da MOU-ovi nisu zamenili obavezne postupke konsultacija, procene uticaja i pravne garancije za vlasništvo nad zemljom i šumama.

„Zastalo je. Koliko mi je poznato, u ovom trenutku nema pokušaja da se to oživi,“ rekao je Elijah Whapoe, koordinator nacionalnog tela za klimatske promene u Liberiji.

Širenje bez realizacije

Osim Liberije, kompanija je najavila sporazume ili izraze interesa sa Tanzanijom, Zambijom, Zimbabveom, Kenijom i delovima Nigerije, kao i MOU s Papua Novom Gvinejom. U većini slučajeva – uključujući Zambiju i Zimbabve – dogovori su ostali na nivou izraza interesa ili neobavezujućih MOU-ova, bez priloženih projekata, registracija ili zvaničnih zahteva za verifikaciju kredita.

Nema traga u registrima i javnim izvorima

Digitalne provere pokazuju da Blue Carbon nije ostavio trag u ključnim bazama za sertifikaciju ugljeničnih kredita (UNFCCC, Verra, Gold Standard), kao ni obaveštenja predviđena članom 6.4. Njena onlajn aktivnost se ugasila: nalozi na društvenim mrežama prestali su sa objavama krajem 2023, a veb-sajt kompanije kasnije je nestao iz arhiva.

Reakcije i posledice

UN-ovi predstavnici i lokalne nevladine organizacije pozvali su vlade da preispitaju rizike, posebno kada MOU-ovi mogu da utiču na postojeća prava zajednica. Aktivisti iz regiona rekli su da su lokalne zajednice ostale bez jasnih odgovora i da zahtevaju da svaka odluka o korišćenju njihovih zemljišta bude vođena direktno od njih.

„Blue Carbon je očigledno imao za cilj greenwashing“, ocenila je Saskia Ozinga, koja radi na pravima zajednica i zaštiti šuma. „To je bila ideja koja nije bila u skladu ni s klimatskim, ni s pravima ljudi.“

Šta ova priča govori o tržištu ugljeničnih kredita

Primer Blue Carbona ukazuje na slabosti u globalnom sistemu trgovine emisijama: nedovoljnu transparentnost, neujednačene standarde i moguće pravne i društvene rizike za domaćine projekata. Stručnjaci ističu da je neophodna veća odgovornost i stroži standardi kako bi se sprečilo da ambiciozni planovi ostanu samo na papiru.

„Potrebna je veća transparentnost u transakcijama, konkretni standardi o ekološkoj integritetu projekata i javna odgovornost kako bi se ovakvi projekti ne bi raspršili u 'vrući vazduh',“ kaže Injy Johnstone, istraživačica za pitanja offsetovanja.

Zaključak

Blue Carbon je primer kako grandiozne najave mogu izazvati zabrinutost ako nisu podržane dokazima, registracijom i stvarnim radom na terenu. Dok se regulativa i nadzor unapređuju, ključ ostaje u zaštiti prava lokalnih zajednica, jasnoći u registrima i odgovornosti svih aktera na tržištu ugljeničnih kredita.

Izvori i sagovornici: izjave zvaničnika iz Liberije i drugih zemalja, organizacija koja je istraživala digitalne tragove projekta (Code for Africa) i nezavisni stručnjaci za šumske projekte i offsetovanje.