Preko 551 tone toksičnih tečnosti bačeno je po Abidjanu 19. avgusta 2006, što je izazvalo masovna trovanja i najmanje 17 smrtnih slučajeva. Godine 2007. Trafigura i ivorijanska vlada postigle su nagodbu od €152 miliona, ali žrtve su izgubile pravo na dalja pravna potraživanja. Afrički sud je 2023. naložio uspostavljanje fonda za dodatne kompenzacije, koji do danas nije formiran, dok vlasti tvrde da je čišćenje završeno 2015.
Dve Decenije Posle Probo Koala: Preživelima u Obali Slonove Kosti Još Čeka Obećani Fond
Photo Credit: Getty Images
Toksični otpad sa teretnog broda Probo Koala bačen je po Abidjanu pre više od 20 godina, a mnoge zajednice i dalje osećaju posledice. Incident iz 19. avgusta 2006. — kada je više od 551 tone opasnih tečnosti odloženo na 18 lokacija širom grada — izazvao je masovne zdravstvene probleme i najmanje 17 smrtnih slučajeva.
Šta se dogodilo
Stanovnici su prijavljivali jak, neprijatan miris, a desetine hiljada ljudi prijavile su simptome trovanja. Među pogođenim mestima bila je i sela poput Akouédo u opštini Cocody. William Akessé, portparol seoskog starešine, opisuje noć kao traumatičnu — on i supruga su, kako kaže, iste večeri izgubili dete nakon komplikovanog porođaja.
Pravni i finansijski okviri
Godine 2007. kompanija Trafigura i vlada Obale Slonove Kosti potpisale su sporni dogovor vredan €152 miliona za čišćenje i obeštećenje žrtava. Kao deo sporazuma, država je odustala od daljih pravnih postupaka, što je mnoge žrtve i udruženja dovelo u nezadovoljstvo.
„Ono što je vlada učinila bilo je potpisivanje sporazuma koji daje imunitet Trafiguri,“ rekao je Denis Yao Pipira, predstavnik udruženja žrtava.
Prema izveštajima Amnesty International, Trafigura je imala opciju da tečnosti zbrine u Holandiji — gde je brod ranije pristao — što bi koštalo oko $620.000. Umesto toga, angažovana je ivorijanska firma Tommy za oko $17.000, a deo otpada je potom odložen u i oko Abidjana.
Posledice po zdravlje i okolinu
Iako vlasti tvrde da je čišćenje zagađenih lokacija završeno 2015. godine, meštani kažu da zdravstveni, socijalni i ekonomski efekti traju. Dugoročne posledice po zdravlje, kvalitet zemljišta i izvore vode i dalje su predmet žalbi i zahteva za kompenzacijom.
Šira slika: Otpadni kolonijalizam
Incident se često navodi kao primer "otpadnog kolonijalizma" — prakse gde bogatije kompanije i države prebacuju rizične tokove otpada u manje razvijene zemlje zbog nižih troškova zbrinjavanja, iako lokalna infrastruktura nije prilagođena bezbednoj obradi. Nakon zabrane Kine 2018. za mnoge vrste čvrstog otpada, tokom Afrike su porasli tokovi elektronskog otpada, plastike i polovne odeće, što dodatno opterećuje deponije i vodotokove.
Međunarodne reakcije i nerešena obećanja
Žrtve su tražile pravdu i u inostranstvu: holandski sudovi su naložili obaveze Trafiguri, a 2023. Afrički sud za ljudska i narodna prava presudio je da kompenzacione mere obećane u ranijoj nagodbi nisu dovoljne i naložio osnivanje fonda za dodatnu nadoknadu štete. Taj fond do danas nije formiran.
Regulatorne promene
Za slučaj budućih zloupotreba, regulatori pooštravaju pravila o međunarodnim pošiljkama otpada. Evropska unija je 2024. uvela strože propise, a od 21. novembra 2026. izvoz plastičnog otpada iz EU u zemlje koje nisu članice OECD-a biće uglavnom zabranjen, osim ako te zemlje dobiju izuzetke i dokažu mogućnost bezbedne prerade. Neke afričke države traže te izuzetke kako bi nastavile uvoz određenih tokova plastike.
Zaključak
Više od 20 godina nakon incidenta sa Probo Koala, ključna pitanja pravde, nadoknade i odgovornosti ostaju nerešena. Preživele zajednice i aktivisti i dalje zahtevaju formiranje obećanog fonda, detaljne zdravstvene preglede i trajna rešenja koja će sprečiti da slične krize ponove neodgovorno premeštanje otpada u ranjive regione.
Pomozite nam da budemo bolji.
