Studija objavljena u Earth, Planets and Space pokazuje da je superoluja Gannon 10. maja 2024. skratila spoljašnju granicu plasmasfere sa oko 27.340 milja (≈44.000 km) na 5.965 milja (≈9.600 km) u oko devet sati, a oporavak je trajao približno četiri dana. Podatke je obezbedio satelit Arase uz zemaljska GPS merenja. Naučnici su identifikovali da je odloženom oporavku doprinela tzv. "negativna oluja" koja menja hemiju jonosfere i smanjuje dotok čestica neophodnih za obnavljanje plasmasfere.
Superoluja Gannon smanjila Zemljinu plasmasferu na jednu petinu — oporavak je trajao četiri dana
Prema studiji objavljenoj u časopisu Earth, Planets and Space, superoluja poznata kao Gannon (Mother’s Day storm) 10. maja 2024. znatno je stisla Zemljinu plasmasferu — sloj jonizovanih čestica koji štiti satelite i komunikacione sisteme. U roku od oko devet sati spoljašnja granica plasmasfere se povukla sa približno 27.340 milja (≈44.000 km) na oko 5.965 milja (≈9.600 km), odnosno na otprilike jednu petinu uobičajene širine. Oporavak je trajao oko četiri dana.
Zašto je to važno
Plasmasfera apsorbuje i preusmerava deo štetnog zračenja iz Sunca i svemira. Njeno naglo smanjenje utiče na rad GPS-a, komunikacionih i navigacionih satelita, kao i na pouzdanost elektroenergetskih i telekomunikacionih sistema. Iako same aurore izgledaju spektakularno, one često prate poremećaje sa stvarnim tehnološkim posledicama.
Kako su došli do podataka
Ključne podatke pružio je japanski satelit Arase (JAXA), koji se kreće po orbiti sa apogeom oko 19.950 milja (≈32.100 km) — unutar plasmasfere. Zabeleženi podaci sa Arasea praćeni su merenjima sa zemaljskih GPS prijemnika koji posmatraju jonosferu, sloj atmosfere koji snabdeva plasmasferu naelektrisanim česticama.
Atsuki Shinbori, koautor studije i profesor na Nagoya University Institute for Space-Earth Environmental Research Monitoring, objasnio je da su podaci sa satelita i zemaljskih instrumenata pokazali dramatičnu kontrakciju plasmasfere i usporen oporavak zbog promena u jonosferi.
Mehanizam i posledice
Istraživači su utvrdili da je oluja prvo izazvala intenzivno zagrevanje u područjima oko polova, a zatim je došlo do pada brojnosti naelektrisanih čestica u jonosferi. Gannon je izazvala tzv. negativnu oluju: hemijske promene pri visokim temperaturama smanjuju koncentraciju kiseoničnih jona koji su potrebni da nastanu vodonični joni — glavni „gorivo“ za obnavljanje plasmasfere. Bez dovoljno ovih čestica, proces popunjavanja usporava, što objašnjava produženi period oporavka.
Ovaj uticaj na opskrbu česticama znači da nakon snažnih superoluja mogu uslediti dani poremećaja u preciznosti GPS pozicioniranja, većem riziku za satelite i otežanoj prognozi svemirskog vremena. Bolje razumevanje mehanizama oporavka pomaže da se unaprede modeli i međunarodni planovi pripremljenosti.
Zaključak
Dokumenatovani efekti superoluje Gannon daju novu, jasniju sliku o tome kako ekstremne geomagnetičke oluje utiču na plasmasferu i jonosferu. Ta saznanja su važna za unapređenje zaštite satelitske infrastrukture i preciznijih upozorenja koja mogu umanjiti štetu na kritičnim sistemima.
Pomozite nam da budemo bolji.
