Međunarodni tim pomoću JWST-a otkrio je supermasivnu crnu rupu od ~100 miliona Sunčevih masa iz doba kosmičkog podne (~4 mlrd godina posle Velikog praska). Objekat, nazvan BiRD (Big Red Dot), sličan je "malim crvenim tačkama" koje JWST detektuje, ali je neočekivano slab u rendgenskom i radio spektru. Spektroskopske analize ukazuju na gust i turbulentan gas u blizini akrecione zone; moguće objašnjenje su gusti gasni oblaci ili pufnasti akrecioni disk koji zaklanja izvore rendgenskih zraka. Tim planira dublja i šira višetalasna posmatranja radi razjašnjenja prirode ovih objekata.
JWST otkrio misterioznu supermasivnu crnu rupu „BiRD” iz doba kosmičkog podne
Međunarodni tim astronoma je pomoću svemirskog teleskopa Džejms Veb (JWST) identifikovao supermasivnu crnu rupu čija je masa približno 100 miliona puta veća od mase Sunca. Objekat je postojao u periodu poznatom kao kosmičko podne, oko 4 milijarde godina nakon Velikog praska. Rad je objavljen u časopisu Astronomy & Astrophysics u oktobru 2025. pod naslovom "A big red dot at cosmic noon".
Šta je BiRD i zašto je poseban?
Zbog karakteristične pojave u JWST snimcima istraživači su objekat označili kao BiRD (Big Red Dot). BiRD spada u grupu takozvanih "malih crvenih tačaka" — tačaka svetlosti iz ranog svemira čija priroda još nije potpuno razjašnjena. Za razliku od klasičnih aktivnih galaktičkih jezgara, BiRD gotovo da nema detektabilnu emisiju u rendgenskom i radio spektru, što je neuobičajeno za rastuće supermasivne crne rupe.
Kako su istraživači zaključili da je to crna rupa?
Tim iz više instituta, među kojima su Space Telescope Science Institute, Evropska svemirska agencija (ESA), Yale i Univerzitet Kembridž, analizirao je spektar objekta do detalja. Svetlost su razložili na komponente i razlikovali emisiju od brzo krećućeg gasa blizu akrecione zone od emisije sporije krećućih regiona dalje od centra. Pronađene su emisione i apsorpcione linije koje upućuju na gust i turbulentni materijal u blizini, što odgovara scenariju intenzivnog akrecionog procesa oko supermasivne crne rupe.
Moguća objašnjenja za slabost u rendgenskom i radio opsegu
Istraživači razmatraju nekoliko hipoteza. Jedna je da je jezgro praktično skriveno iza veoma gustog oblaka gasa i prašine koji apsorbuje rendgenske zračne tokove. Druga mogućnost je da ekstremno brz akrecioni proces stvara debeli, "pufnast" disk koji hladi ili zaklanja region gde se obično formiraju rendgenske izvore. Obe ideje objašnjavaju zašto BiRD i slične tačke izgledaju gotovo neprimetno u rendgenskom i radio domenu.
Šta sledi?
Tim planira dublja posmatranja u više talasnih dužina i pretraživanja većih delova neba kako bi pronašao više primera sličnih BiRD-u. Veći uzorak omogućiće bolju procenu učestalosti ovakvih objekata i njihovih fizičkih svojstava, što će pomoći da se razluči koja hipoteza najbolje objašnjava njihovo ponašanje.
Razumevanje BiRD-a može doprineti i širem znanju o rastu i evoluciji supermasivnih crnih rupa u ranim epochama univerzuma, kao i boljem kontekstu za proučavanje naše sopstvene centralne crne rupe u Mlečnom putu. Za sada nema nikakvog rizika za Sunčev sistem — radi se o objektu udaljenom milijardama svetlosnih godina.
Pomozite nam da budemo bolji.
