Netanjahu na okupiranoj teritoriji u južnoj Siriji — da li su pregovori sa Damaskom propali?

Poseta izraelskog premijera Benjamina Netanjahua jedinicama raspoređenim na okupiranoj teritoriji južne Sirije dodatno je zaoštrila tenzije i ozbiljno zakomplikovala šanse za postizanje bezbednosnog sporazuma sa Damaskom.

Netanjahuova poseta, realizovana u pratnji nekoliko visokih zvaničnika, poslala je jasnu poruku da izraelska vlada ne namerava da popusti u odnosu na svoju dosadašnju tvrdolinijašku politiku prema Siriji, uprkos međunarodnim apelima za dijalog i smirivanje situacije.

Pozadina

Izrael drži delove Golanske visoravni još od rata 1967. godine. U decembru 2024. izraelske snage su, prema zvaničnim i nezvaničnim izvorima, proširile kontrolu na oko 400 km² duž granice, uključujući strateški vrh Mount Hermon. Vlada u Jerusalimu to je opisala kao privremenu "odbrambenu poziciju", dok su kritičari upozorili da se radi o pokušaju trajnog promene statusa quo.

Stanje pregovora

Tokom proteklih meseci vođeni su neslužbeni i delimično tajni razgovori između predstavnika Sirije i Izraela uz posredovanje trećih strana. Prema izvorima uključenim u pregovore, do zastoja je došlo kada je Izrael odbio da povuče snage sa teritorija zauzetih od decembra 2024. bez „sveobuhvatnog mirovnog sporazuma“. Nije jasno šta bi tačno Izrael zahtevao pod tom formulacijom — neke verzije predloga pominju demilitarizovanu zonu jugozapadno od Damaska koja bi se protezala do granice sa Izraelom, dok bi Izrael zadržao položaje na ključnim uzvišenjima.

U jednom ranije razmatranom predlogu spominjan je i "humanitarni koridor" ka pretežno druskoj pokrajini Suvejda, kao i održavanje vazdušnog koridora preko sirijskog vazdušnog prostora koji bi, prema navodima pojedinih izvora, imao stratešku vrednost za buduće operacije protiv Irana. Ove tačke su izazvale snažne nesuglasice i zabrinutost među susedima i međunarodnim predstavnicima.

Reakcije i međunarodni kontekst

Vlasti u Damasku osudile su posetu kao "nelegitimnu" i grubo kršenje sirijskog suvereniteta. Više država regiona i međunarodnih posmatrača izrazilo je zabrinutost da ovakvi potezi doprinose destabilizaciji i udaljavaju strane od mogućeg dogovora.

Ujedinjene nacije su upozorile da dalje promene faktora na terenu mogu oslabiti ranije sporazume i podstaći nove tenzije; visokopozicionirani predstavnici UN apelovali su na poštovanje međunarodnih rezolucija koje pozivaju na teritorijalni integritet Sirije.

Širi regionalni obrazac

Analitičari ukazuju da Izrael u poslednje vreme nastoji da formira tampon-zone i ojača strateške pozicije pre nego što pokrene šire diplomatske inicijative ili nego što počne učestvovati u rekonstrukciji pogođenih područja. Slični pristupi pominju se i u kontekstu Gaze i delova Libana, što dodatno komplikuje regionalne napore za normalizaciju i stabilizaciju.

„Izrael veruje da mu je korisno imati slabije susede, jer time ostaje dominantna sila u regionu,“ ocenio je istraživač Elia Ayoub, što sumira jedan od motiva koji se pripisuju zvaničnoj politici.

Posledice i izgledne opcije

Netanjahuova poseta verovatno će otežati nastavak pregovora u narednom periodu: Damask je oštro reagovao, region je zabrinut, a međunarodni akteri pozivaju na povlačenje i povratak za pregovarački sto. Da li će Izrael zadržati proširene položaje ili će prihvatiti kompromis koji bi uključio postepeno povlačenje uz garancije — ostaje otvoreno pitanje.

Ukratko, poseta je simbolički i praktično pojačala neizvesnost oko budućih mirovnih pregovora i ukazala da bez jasnih garancija i međusobnih ustupaka postizanje trajnog sporazuma verovatno neće biti jednostavno.