Tramp razmatra slanje Tomahawk raketa Ukrajini — rizik udaraca duboko u Rusiju

Predsednik SAD Donald Tramp razmatra mogućnost da Ukrajini budu obezbeđene krstareće rakete Tomahawk, saopštili su zvaničnici iz njegove administracije. Potpredsednik Džej Di Vens izjavio je da se o tom pitanju "upravo sada vode razgovori" i da će predsednik doneti konačnu odluku.

„Upravo sada vodimo razgovore o tom pitanju,” rekao je Vens, dodajući da će odlučivanje biti završno.

Istog dana, Trampov izaslanik za Ukrajinu Kit Kellogg ocenio je da Ukrajina već raspolaže ovlašćenjem da gađa ciljeve duboko u ruskoj teritoriji i poručio: „Iskoristite sposobnost da pogodite duboko. Ne postoje sveti prostori.” Kasnije je Kellogg pojasnio da je komentarisao javne izjave drugih zvaničnika, a ne da predstavlja novu, konačnu politiku Bele kuće. Ipak, poruke administracije su kontradiktorne i ukazuju ili na stvarno razmatranje isporuke Tomahawka ili na namerni signal koji treba da utiče na protivnika.

Sve o Tomahawku i mogućim posledicama

Tomahawk, proslavljen u Zalivskom ratu 1991. godine, predstavlja standardni američki krstareći projektil dugog dometa. Najnovije verzije (npr. Block IV) mogu slati povratne informacije o ciljevima u realnom vremenu i menjati zadatak tokom leta, što ih čini pogodnim za precizne udare na velikoj udaljenosti. Sjedinjene Države verovatno ne bi direktno isporučivale rakete Ukrajini, već bi ih prodale evropskim saveznicima koji bi potom mogli proslediti isporuke Kijevu — potez koji bi i dalje bio doživljen kao značajna eskalacija od strane Moskve.

Za Ukrajinu bi Tomahawki značili skok u dometu i preciznosti: važne državne i vojne ciljeve u Moskvi ili drugim delovima ruske teritorije učinili bi ranjivim. Međutim, već sada Kijev pokazuje sposobnost da pogađa daleke ciljeve koristeći taktičke dronove i improvizovana rešenja — primer su udari na rafinerije i operacija poznata kao "Spider Web", u kojoj su male letelice upotrebljene protiv sibirskih aerodroma.

Mogući odgovori i istorijske lekcije

Postoje dva presedana koja pomažu da se proceni mogući razvoj događaja. Prvi je odluka prethodne administracije da omogući Ukrajini upotrebu ATACMS raketa za udare u dubinu ruske teritorije — kao odgovor, Rusija je lansirala projektil nazvan "Orešnik" prema Dnjipru, što je bio više politički i propagandni nego tehnički spektakularan odgovor. Analize su ukazivale da je reč o modifikaciji starijeg sistema, a ne o dramatičnom pomaku u vojnim sposobnostima.

Drugi presedan odnosi se na ranije Trampove pretnje sekundarnim sankcijama protiv država koje posluju s Rusijom. Takve mere, kao što su predložene visoke carine, mogle bi značajno uticati na globalne tokove energije, ali su u praksi uvek nailazile na politička ograničenja i uslovljavanja od strane administracije.

U kratkom roku, teško je zamisliti da bi američko učešće u isporuci Tomahawka dugo ostalo skriveno: krhotine i tehničke karakteristike ostaju važni tragovi, pa bi Moskva verovatno reagovala — ali u kom obimu i efikasnosti, zavisi od njenih raspoloživih resursa nakon više godina rata.

Zaključak: Najava o razmatranju Tomahawka predstavlja snažan signal eskalacije i pokazuje da administracija ozbiljno razmatra mogućnosti dalekometnih udara protiv ruskih ciljeva. Ipak, konačna odluka ostaje neizvesna, naročito s obzirom na Trampovu sklonost da na kraju ublaži najradikalnije mere radi diplomatskog prostora i nepredvidivog odnosa sa ruskim predsednikom.