Studija zasnovana na izotopskim analizama sugeriše da je planeta Teja, čiji sudar sa proto-Zemljom stvorio Mesec, nastala u unutrašnjem Sunčevom sistemu, bliže Suncu. Na osnovu izotopa gvožđa, molibdenuma i cirkonijuma u 15 zemaljskih i 6 lunarih uzoraka procenjena je Tejina masa na 5–10% Zemljine mase i potvrđena metalna jezgra. Viškovi težih elemenata u Zemljinom plaštu ukazuju da su ti elementi dopremljeni tokom udara. Autori planiraju simulacije udara i nove analize, a naučnici pozivaju na buduće misije vraćanja uzoraka.
Teja potekla bliže Suncu: otkriveno poreklo planete koja je stvorila Mesec
Pre oko 4,5 milijardi godina planeta Teja udarila je u proto-Zemlju, razbila se i izbacila ogroman disk stena i rastopljenog materijala iz kojeg se potom formirao Mesec. Nova studija, zasnovana na analizama izotopa gvožđa, molibdenuma i cirkonijuma u uzorcima sa Zemlje i Meseca, sugeriše da je Teja nastala u unutrašnjem delu Sunčevog sistema — bliže Suncu nego Zemlja — i imala metalnu jezgru i masu od oko 5–10% Zemljine mase.
Kako su došli do zaključka
Istraživači su analizirali 15 zemaljskih stenskih uzoraka i šest lunarih uzoraka donetih misijama Apolo, fokusirajući se na fine razlike u raspodeli izotopa gvožđa. Iako su raspodele izotopa u većini nebeskih tela veoma slične, vrlo male anomalije u izotopima gvožđa mogu ukazati na poreklo materijala. Tim je kombinovao te rezultate sa analizama izotopa molibdenuma i cirkonijuma i poređenjem sa podacima iz oko 20 meteorita poreklom iz unutrašnjeg i spoljnog Sunčevog sistema.
Glavni nalazi
Rezultati pokazuju da je Teja verovatno bila stena sa metalnom jezgr(u) koja je formirana bliže Suncu, a ne u udaljenim predelima Sunčevog sistema. Viškovi molibdenuma i cirkonijuma u Zemljinom plaštu, koji bi inače bili potopljeni u jezgro tokom ranih faza formiranja, ukazuju da su ti teži elementi došli spolja — upravo tokom udara Teje. Na osnovu količine i raspodele ovih izotopa istraživači procenjuju Tejinu masu na približno 5–10% Zemljine mase.
"Otkriće anomalija u izotopima gvožđa je relativno novo i zahteva izuzetnu preciznost," kaže koautor studije Thorsten Kleine. "Kombinovanje ovih podataka sa izotopima molibdenuma i cirkonijuma omogućava nam da bolje rekonstrušemo Tejinu veličinu i mesto nastanka."
Planetarna naučnica Sara Russell, koja nije bila uključena u studiju, ocenila je merenja kao izuzetno precizna i istakla da ovakvi nalazi pomažu da bolje razumemo uslove koji su oblikovali Zemljino-lunarni sistem i eventualne posledice po nastanak života.
Šta sledi
Autori studije planiraju da pokrenu numeričke simulacije velikog udara kako bi proverili doslednost svog scenarija, kao i da nastave analize dodatnih lunarih uzoraka u potrazi za drugim izotopima. Naučnici takođe ističu značaj budućih misija koje vraćaju uzorke sa Meseca — nove, dobro dokumentovane i kontekstualizovane stene omogućile bi još detaljnija merenja i potvrdu dobijenih zaključaka.
Ovo otkriće predstavlja važan korak ka razumevanju porekla Meseca i ranih događaja u Sunčevom sistemu, jer objašnjava zašto Zemlja i Mesec danas dele toliko sličan hemijski potpis: Teja je verovatno nastala na sličnoj, unutrašnjoj orbitalnoj udaljenosti od Sunca.
Pomozite nam da budemo bolji.
