Unagi pod pritiskom: međunarodni spor zbog pada populacija jegulja i budućnosti japanske tradicije

U restoranu specijalizovanom za jegulje blizu Tokija četiri prijateljice sede za sto i naručuju unagi — tradicionalno jelo koje se sada našlo u središtu međunarodne debate zbog pada populacija jegulja širom sveta.

Šta je na stolu u Uzbekistanu?

Na sastanku Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama (CITES) razmatra se predlog Evropske unije, Paname i Hondurasa da se svih 17 vrsta jegulja uvrsti u Prilog II, što bi strožije regulisalo njihov izvoz i zahtevalo izvoznu dozvolu zemlje porekla.

Zašto su jegulje ugrožene?

Populacije jegulja opadaju zbog niza ljudskih faktora: zagađenje vodotoka, uništavanje močvara, izgradnja brana, klimatske promene i pritisak ribolova. Procene veličine populacija otežava složen i dalek put njihove reprodukcije — japanska jegulja se mrijesti daleko u zapadnom delu Tihog okeana, a larve putuju stotinama i hiljadama kilometara dok ne postanu staklaste jeguljice.

Akvakultura i zavisnost od staklastih jeguljica

Gotovo sve jegulje koje se konzumiraju u Japanu dolaze iz akvakulture, ali uzgoj zavisi od hvatanja ili uvoza staklastih jeguljica, jer se jegulje zasad ne razmnožavaju uspešno u zatočeništvu. Ulovi staklastih jeguljica u Japanu pali su na manje od 10% nivoa iz 1960-ih, što izaziva velike fluktuacije u ponudi i rast cena — unaju (jegulja preko pirinča) sada je i više nego dvostruko skuplji nego pre 15 godina.

Politički i naučni argumenti

Japan se protivi uvrštavanju u Prilog II i navodi da je uveo kvote i dozvole za uzgoj, kao i studiju Tokijskog univerziteta za pomorske nauke i tehnologije koja tvrdi da se populacija japanske jegulje povećala u istočnoj Aziji od 1990. godine. Stručni panel FAO ocenio je da je rizik izumiranja za japansku i američku jegulju "mali".

Krijumčarenje i nevidljiva trgovina

Aktivisti i organizacije za očuvanje upozoravaju da krijumčarenje staklastih jeguljica predstavlja veliki problem: zbog sličnosti vrsta često se krijumčare ili falsifikuju pošiljke, što otežava kontrolu. Prema procenama Europola, oko 100 tona staklastih jeguljica godišnje prolazi kroz ilegalne lance nabavke, a kad se poremeti snabdevanje iz Evrope, povećava se pritisak na izvore iz drugih regiona, na primer Kariba.

Šta su moguće posledice?

Uključivanje jegulja u Prilog II CITES-a ne bi automatski zabranilo njihov uzgoj ili trgovinu, ali bi zahtevalo strože međunarodne dozvole i nadzor izvoza. Za proizvođače i restorane to znači veći nadzor i potencijalne zastoje u snabdevanju; za zaštitnike prirode to predstavlja pokušaj uspostavljanja međunarodnog reda u trgovini kako bi se smanjio ilegalni izlov i krijumčarenje.

Zaključak: Rasprava oko jegulja je primer konflikta između očuvanja ugroženih vrsta i kulturnih i industrijskih praksi koje zavise od njih. Dok nauka i politike daju različite procene stanja, jedno je jasno — budućnost unagija zavisi od koordinisanih mera upravljanja, borbe protiv krijumčarenja i napretka u održivom uzgoju.