Loklano odobrenje za restart: Prefektura Niigata odobrila je ponovno pokretanje nuklearne elektrane Kašivazaki–Kariwa, uz konačno odobrenje nacionalnog regulatora. Elektrana je prošla opsežne bezbednosne nadogradnje, uključujući 15‑metarski zid i dodatna rezervna napajanja.
Kontekst: Japan povećava udeo nuklearne energije kako bi smanjio uvoz fosilnih goriva (oko 500 miliona USD dnevno) i postigao klimatske ciljeve — cilj je ~20% nuklearne energije do 2040..
Kašivazaki–Kariwa, najveća nuklearna elektrana na svetu, dobila je u petak odobrenje lokalnih vlasti prefekture Niigata za ponovno pokretanje — prvi put od havarije u Fukušimi 2011. godine. Guverner Niigata, Hidejo Hanazumi, izjavio je na konferenciji za medije da će dati zeleno svetlo, uz napomenu da je za konačan restart neophodno i odobrenje japanskog nuklearnog regulatora.
Postrojenje je isključeno iz rada nakon potresa i cunamija 2011. koji su doveli do topljenja reaktora u Fukušimi i smrti oko 18.000 ljudi. Od tada su u Japanu uvedeni značajno stroži bezbednosni standardi.
Operator TEPCO je na lokaciji sproveo više mera bezbednosti: izgrađen je nasip visok 15 metara za zaštitu od cunamija, rezervni sistemi napajanja su premješteni na viši teren, uvedene su dodatne rezervne i redundantne funkcije te su izvršene druge tehničke i organizacione izmene kako bi se smanjio rizik od budućih havarija.
U međuvremenu je 14 reaktora širom zemlje već vraćeno u rad nakon post-Fukušima zaustavljanja, uglavnom u zapadnim i južnim regionima, pod uslovom da ispune nove bezbednosne kriterijume.
Japan, siromašan fosilnim resursima i snažno zavisan od uvoza energenata, vraća se nuklearnoj energiji kako bi smanjio troškove uvoza goriva i ispunio klimatske ciljeve. Skoro 70% električne energije u 2023. dolazilo je iz uglja, gasa i nafte — uvoz koji, prema procenama, košta oko 500 miliona dolara dnevno. Vlada planira da smanji udeo fosilnih goriva na 30–40% u narednih 15 godina i da poveća udeo nuklearne energije na oko 20% do 2040. godine, dok obnovljivi izvori treba da postanu primarni izvor do 2040.
U junu je usvojen i zakon koji omogućava da nuklearni reaktori rade duže od 60 godina kako bi se nadoknadili prekidi uzrokovani "nepredviđenim okolnostima". Dodatni pritisak na povećanje proizvodnje električne energije dolazi i iz rasta potražnje za energijom, delom podstaknute razvojem velikih centara za veštačku inteligenciju i digitalne infrastrukture.
Odobrenje lokalnih vlasti predstavlja važan korak, ali konačnu odluku mora doneti nacionalni regulator koji će proceniti da li su sve mere bezbednosti adekvatne. Restart Kašivazaki–Kariwa bi bio prvi povratak u rad za TEPCO od Fukušime i verovatno će izazvati dodatnu javnu i političku raspravu o balansu energetske bezbednosti, ekonomije i klimatskih obaveza.
Pomozite nam da budemo bolji.
