Helsing, nemačka odbrambena kompanija, otvorila je u Plimutu fabriku za proizvodnju AI-pokretanih podvodnih dronova SG-1. Glajderi mogu autonomno patrolirati do tri meseca i namenjeni su praćenju i otkrivanju brodova-sabotažera koji ciljaju podmorske kablove i kritičnu infrastrukturu. Projekat je rezultat produbljene britansko-nemačke bezbednosne saradnje i odgovora na rastuće ruske hibridne pretnje.
Nemački podvodni dronovi u Plimutu — novi štit Velike Britanije protiv ruskih sabotaža
U poslednje vreme britanske obale izložene su novim bezbednosnim pretnjama: ruski brodovi-matičari koji ispuštaju mini-podmornice sposobne da mapiraju i moguće preseku podmorske komunikacione kablove. Jedan od takvih brodova, Yantar, prema izveštajima pokušao je da zaslepi pilote RAF-a laserima dok se kretao blizu škotske obale.
Kao odgovor na tu pretnju, nemačka odbrambena kompanija Helsing otvorila je u Plimutu prvu fabriku za proizvodnju podvodnih dronova u Velikoj Britaniji. U pogonu će se proizvoditi AI-pokretani morski glajderi SG-1, namenjeni autonomnom nadzoru morskih područja.
Šta je SG-1?
SG-1 glajder koristi veštačku inteligenciju za samostalnu navigaciju i može da boravi na zadatku do tri meseca bez direktne ljudske kontrole. Prema rečima jednog od osnivača, Gundbert Scherf, dronovi su jeftinija i skalabilnija opcija od klasičnih podmornica i mogu da prate sumnjive aktivnosti, uključujući kretanje brodova koji ciljaju podmorske kablove.
Zašto je Plimut važan?
Plymut je izabran zbog bogate pomorske tradicije i blizine ključnih plovnih puteva. Projekat je povezan sa novim britansko-nemačkim sigurnosnim sporazumom Trinity House, koji olakšava saradnju u oblasti odbrane i tehnologije nakon Brexita.
Ko stoji iza projekta?
Helsing su 2021. osnovali pretežno britanski obrazovani stručnjaci: Gundbert Scherf (Cambridge, bivši savetnik nemačkog ministarstva odbrane), Torsten Reil (ranije programer video-igara) i Niklas Köhler (stručnjak za veštačku inteligenciju). Njihov cilj je da smanje jaz u tehnologiji morskih dronova između NATO država i Rusije.
Kontekst i pretnje
Od početka invazije na Ukrajinu, Rusija je osumnjičena za najmanje 50 sabotaža širom Evrope usmerenih na kritičnu infrastrukturu — od podmorskih kablova do fabrika naoružanja. Istovremeno, Moskva masovno proizvodi bespilotne sisteme kao što su Shahed dronovi, a pojavile su se i tvrdnje o razvoju morskih varijanti takvih sistema.
Dodatni rizik, kako navode osnivači Helsing-a, jeste da zemlje koje se pretežno fokusiraju na konvencionalno naoružanje mogu zaostajati u brzim prilagodbama na novu vrstu hibridnog ratovanja u kojoj dronovi i autonomni sistemi igraju ključnu ulogu.
Šta ovo znači za Evropu?
Ulaganje u autonomne morske dronove može poboljšati nadzor podvodnog prostora i zaštitu kritične infrastrukture širom Severnog i Baltičkog mora, kao i u arktičkim vodama. Projekat u Plimutu predstavlja praktičan primer produbljene saradnje Londona i Berlina u domenima bezbednosti i tehnologije.
Bez obzira na istorijske i političke kontekste, činjenica je da će kombinacija industrijske baze u Plimutu i nemačke ekspertize u AI doneti nove kapacitete za rano otkrivanje i odvraćanje pretnji pod vodom.
Pomozite nam da budemo bolji.
