Može li Pakistan poslati trupe u Gazu bez političkog udara kod kuće?

Islamabad razmatra mogućnost učešća u Međunarodnoj snazi za stabilizaciju (ISF) u Gazi nakon što je Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju po američkom predlogu koja otvara put za prelaznu upravu i međunarodni angažman. Iako je Pakistan glasao za tekst, njegove delegacije su upozorile da su u rezoluciji ostale ključne nejasnoće oko mandata ISF-a, uloge Ujedinjenih nacija i mehanizma nadzora uprave Gaze.

Diplomatski manevri i pozicioniranje

Visoki zvaničnici iz Pakistana, uključujući stalnog predstavnika pri UN Asima Iftikhara Ahmeda, glasali su za rezoluciju, ali javno izrazili nezadovoljstvo jer tekst ne precizira detalje koji su po njima ključni za uspeh operacije. Istovremeno, Islamabad je intenzivirao diplomatske kontakte s partnerima iz regiona: susreti premijera Shehbaza Sharifa i načelnika generalštaba feldmaršala Asima Munira s liderima Zaliva i SAD ukazuju na to da Pakistan zauzima aktivniju ulogu u regionalnim bezbednosnim kalkulacijama.

Nacionalna osetljivost i politički rizici

Palestinsko pitanje je u Pakistanu emotivno i politički osetljivo; zemlja ne priznaje Izrael, a pasoš izričito zabranjuje putovanja u tu državu. Svaka percepcija vojne saradnje koja bi podrazumevala koordinaciju sa izraelskim snagama izazvala bi snažnu domaću reakciju. Zbog toga vlasti najavljuju da će svaku odluku o učešću konsultovati s parlamentom, Nacionalnim bezbednosnim savetom i drugim državnim institucijama.

Nejasnoće u mandatu ISF-a

Mnogi sagovornici ukazuju da je najveći problem upravo nedostatak detalja u rezoluciji: nisu jasno definisani sastav i pravila angažovanja ISF-a, niti sastav i nadležnosti predloženog Odbora za mir (Board of Peace). Takva otvorena pitanja otežavaju procenu rizika za trupe i političke implikacije za države koje razmatraju učešće.

Argumenti za i protiv učešća

Pristalice učešća podsećaju na dugo iskustvo Pakistana u mirovnim misijama: zemlja je jedna od većih doprinosača UN misijama i raspolaže jedinicama s iskustvom u održavanju reda i humanitarnim operacijama. Stručnjaci takođe napominju da ekonomske i geopolitičke pritiske — odnosi sa SAD i saveznicima iz Zaliva — mogu podstaći Islamabad na recipročnost kroz vojno angažovanje.

S druge strane, istaknuti penzionisani zvaničnici i analitičari upozoravaju da čak i indirektna koordinacija sa izraelskim snagama može izazvati snažan unutrašnji revolt i potkopati poverenje javnosti u vlasti. Neke opcije razmatraju se kao način da Pakistan učestvuje bez direktnog kontakta s Izraelom — na primer, da drugi partner u koaliciji vodi eventualnu komunikaciju s izraelskim snagama.

Operativni kontekst

Sjedinjene Države su već rasporedile blizu 200 pripadnika osoblja za uspostavljanje Civilno-vojne koordinacione jedinice blizu pojasa Gaze, koja bi trebalo da nadgleda dolazak humanitarne pomoći i služi kao oslonac za rad ISF-a. Među kandidatima za slanje trupa pominju se države s muslimanskom većinom koje su u međunarodnim krugovima označene kao potencijalni doprinosioci.

Šta sledi

Pre konačne odluke, očekuje se detaljna analiza pravnog okvira i pravila angažovanja, javna debata u zakonodavnom i bezbednosnom okviru i mogućnost uslovljavanja učešća jasnim mandatima i ograničenim zadacima. Pakistani vojnici, ako budu poslati, najverovatnije bi imali zadatke vezane za održavanje primirja, zaštitu civila i podršku humanitarnoj pomoći — ukoliko mandat jasno definiše takve uloge i udaljava ih od direktne vojne saradnje sa stranama koje Pakistan ne priznaje.

Zaključak: Odluka o angažovanju Pakistana u ISF-u ultimativno će zavisiti od pravnih i operativnih garancija, unutrašnje političke prijemčivosti i geopolitičkih kompenzacija. Uslovi mandata i pravila angažovanja biće ključni za to da li će Islamabad prelomiti i poslati svoje trupe.