Kina je podigla spor s Japanom pred UN nakon izjava premijerke Sanae Takaichi o mogućem japanskom odgovoru na kinesku akciju protiv Tajvana. Spor je prerastao u diplomatsku krizu koja uključuje ekonomske i kulturne mere, pomorske patrolе oko Senkaku/Diaoyu ostrva i neefikasne diplomatske razgovore. Istorijski rivalitet i zajednički trgovinski interesi dodatno komplikuju perspektivu brzog smirivanja tenzija.
Sukob Kine i Japana zbog Tajvana eskalirao do UN: šta stoji iza tenzija
Kina je zvanično podigla diplomatski spor sa Japanom pred Ujedinjenim nacijama nakon izjava japanske premijerke Sanae Takaichi o mogućem odgovoru Tokija na hipotetičku kinesku akciju protiv Tajvana. Odgovor Pekinga ubrzo je prerastao u širi sukob koji obuhvata diplomatske proteste, trgovinske i kulturne mere, kao i pojačane pomorske aktivnosti u spornim oblastima.
Ključni događaji
U pismu generalnom sekretaru UN Antonio Guterešu, kineski stalni predstavnik pri UN Fu Cong upozorio je da bi "ako Japan pokuša da interveniše oružjem u situaciji preko Tajvanskog moreuza, to bio čin agresije". Kina pritom ne isključuje upotrebu sile u pokušaju da povrati otok koji smatra svojom teritorijom.
"Ako Japan pokuša da interveniše oružjem u situaciji preko Tajvanskog moreuza, to bi bio čin agresije." — Fu Cong
Diplomatski incident je započeo nakon Takaichine izjave u parlamentu 7. novembra, kada je premijerka navela da bi upotreba ratnih brodova ili druge vojne akcije protiv Tajvana mogla dovesti do situacije koja ugrožava opstanak, te da bi Tokio mogao reagovati. Izjava je naišla na oštre proteste iz Pekinga i zahteve za njenim povlačenjem, koje je premijerka odbila.
Retorika i incidenti
Objava kineskog generalnog konzula u Osaki, Xue Jiana, na mreži X koja je kasnije obrisana — u kojoj je korišćen oštar i preteći jezik — dodatno je zaoštrila situaciju i izazvala pozive u Japanu za protjerivanje diplomate. Tokio je zvanično protestovao zbog tog istupa, dok su kineski zvaničnici pokušali da ga predstave kao lično mišljenje konzula.
Ekonomske i kulturne mere
Sukob se brzo proširio i na ekonomiju i kulturu: Kina je izdala savet o neputovanju u Japan, neke kineske avio-kompanije ponudile su refundacije ili promene karata za letove ka Japanu, obustavljeno je prikazivanje najmanje dva japanska filma, a uvedene su i zabrane uvoza određenih morskih plodova iz Japana. Ministarstvo obrazovanja u Pekingu upozorilo je kineske studente u Japanu na rizike zbog porasta napetosti.
Teritorijalne i bezbednosne tenzije
Rastu i tenzije oko Senkaku/Diaoyu ostrva u Istočnom kineskom moru. Kineska obalska straža saopštila je da patrolira u oblasti koju Tokio smatra svojim teritorijalnim vodama, nakon čega je Japan osudio "kršenje" tih voda. Istovremeno su najavljeni i druge bezbednosne mere koje dodatno unose neizvesnost u odnose.
Diplomatija i pregovori
Diplomatski razgovori održani 18. novembra u Pekingu nisu doveli do deeskalacije. Kineski predstavnici tražili su povlačenje izjava premijerke, dok su japanski zvaničnici tvrdili da su Takaichine primedbe u skladu sa dugoročnom politikom Tokija.
Tokom sastanka zapažen je i simboličan detalj: viši kineski zvaničnik Liu Jinsong pojavio se u varijanti tradicionalnije odeće koja je u japanskim izveštajima protumačena kao gest otpora, a mediji su dodatno analizirali njegov gest stavljanja ruku u džepove kao potencijalno nepristojan u diplomatskom kontekstu.
Istorijski kontekst
Odnosi Kine i Japana opterećeni su vekovnim istorijskim rivalitetima — od okupacije Tajvana i Koreje krajem 19. veka i japanske invazije na Kinu tokom 20. veka, preko posleratne podele i uspostavljanja vlasti Komunističke partije u Kini 1949. — pa do uspostavljanja diplomatskih odnosa između Tokija i Pekinga 1972. kada je Japan prihvatio princip „jedne Kine“. Istorijsko nasleđe i teritorijalni sporovi dodatno otežavaju brz diplomatski zaokret ka normalizaciji.
Gospodarski uticaj
Trgovinski odnosi su veliki: Kina je jedan od najvećih trgovinskih partnera Japana. Prema dostupnim podacima, Kina je 2024. kupila oko 125 milijardi dolara japanskih proizvoda, dok je Japan uvozio oko 152 milijarde dolara robe iz Kine. Posebno su izloženi sektori kao što su izvoz morskih plodova i automobilska industrija.
Šta sledeće?
Sukob je prerastao u kombinaciju diplomatskih, ekonomskih i kulturnih mera koje mogu imati dugoročnije posledice po regionalnu stabilnost i lance snabdevanja. Mogućnosti za hitno smirivanje spora postoje kroz diplomatske kanale, ali istorijski naboji i strateške kalkulacije otežavaju brzo rešenje. Za Srbiju i regionalne čitaoce ovaj spor je važan zbog potencijalnih uticaja na globalne trgovinske tokove, energetske lance i stabilnost u Aziji.
Pomozite nam da budemo bolji.
