Finalna deklaracija G20 samita u Južnoj Africi stavlja naglasak na postizanje mira u Sudanu, DR Kongo, okupiranoj palestinskoj teritoriji i Ukrajini, kao i na hitne klimatske akcije. Dokument poziva na uređen i koordinisan tretman duga i podsticanje prerade kritičnih minerala radi dodavanja vrednosti. Iako su SAD bojkotovale skup, domaćin Cyril Ramaphosa je odbio zahtev za neusvajanjem deklaracije, a lideri su potvrdili spremnost za dalje pregovore.
G20 u Južnoj Africi: Deklaracija stavlja prioritet na mir, klimu i zemlje u razvoju
Završni dokument Samita G20 održanog u Južnoj Africi ističe posvećenost rešavanju oružanih sukoba i olakšavanju tereta koji pogađa zemlje u razvoju. Samit, prvi G20 na afričkom kontinentu, okupio je lidere i zvaničnike najrazvijenijih i vodećih zemalja u nastajanju sa ciljem da se postigne napredak u ključnim pitanjima globalne politike i ekonomije.
U usvojenoj deklaraciji, članice su se obavezale da će raditi na postizanju sveobuhvatnog i trajnog mira u Sudanu, Demokratskoj Republici Kongo, na okupiranoj palestinskoj teritoriji i u Ukrajini. Dokument takođe snažno naglašava hitnost delovanja u vezi sa klimatskim promenama i posledicama kojima su najugroženije zajednice izložene.
Deklaracija ukazuje da sve češće i jače katastrofe disproporcionalno pogađaju najranjivije grupe, produbljujući siromaštvo i nejednakost. Poseban akcenat stavljen je na problem visokog duga u mnogim ekonomijama u razvoju i potrebu za uređenim, koordinisanim i predvidivim pristupom u njegovom tretmanu.
„Posvećeni smo jačanju implementacije Zajedničkog okvira G20 za tretman duga na predvidiv, blagovremen, uređen i koordinisan način.“
Deklaracija takođe poziva da kritični minerali postanu katalizator za dodatu vrednost i širok razvoj, umesto da ostanu isključivo sirovinski izvor prihoda.
Predsednik Cyril Ramaphosa u uvodnom obraćanju naglasio je da Južna Afrika želi da sačuva integritet i ugled G20, ali i da osigura da prioriteti Globalnog juga i Afrike budu jasno zastupljeni u agendi grupe. Iako su Sjedinjene Države bojkotovale samit i tražile da se ne usvaja zajednička deklaracija, domaćin je odbio taj zahtev i skup je nastavio rad.
Pripremama samita obeležio je diplomatski jaz između Južne Afrike i SAD tokom godine. Neki zvaničnici iz SAD kritikovali su teme kao što su klimatske promene i pitanja jednakosti, dok su drugi lideri, uključujući francuskog predsednika Emmanuela Macrona, izrazili žaljenje zbog odsustva američkog predsednika, ali i spremnost da nastave rad.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guterres pozdravio je inicijative domaćina i upozorio da bogate zemlje ponekad izbegavaju potrebne ustupke za postizanje efikasnih klimatskih i finansijskih reformi. Napomene o diplomatskim razlikama nisu umanjile težinu tema kao što su mir, klimatska otpornost i ekonomski razvoj zemalja Globalnog juga.
G20, koji obuhvata 19 država, Evropsku uniju i Afričku uniju, osnovan je 1999. kao forum za saradnju između bogatijih i manje razvijenih članica radi rešavanja globalnih finansijskih i ekonomskih izazova. Iako članice predstavljaju većinu svetske privrede i trgovine, odluke se donose konsenzusom, što ponekad otežava postizanje jedinstvenih rešenja usled različitih nacionalnih interesa.
Pomozite nam da budemo bolji.
