Nemačka planira „najjaču vojsku u Evropi“: novi zakon o regrutaciji donosi velike promene

Nemačka koaliciona vlada dogovorila je paket reformi kojima želi da znatno ojača Bundesver i do 2035. godine poveća aktivni sastav na 260.000 vojnika uz dodatnih 200.000 rezervista. Predložene mere počinju stimulacijama za dobrovoljno služenje, ali predviđaju i mogućnost obavezne regrutacije ukoliko se kvote ne dostignu.

Šta predviđa novi zakon

U prvoj fazi, fokus će biti na većim podsticajima za regrute: početna mesečna plata biće povećana na €2.600 (oko $3.000), što je rast od €450 u odnosu na sadašnji nivo. Ako dobrovoljni pritisci ne daju rezultate, vlada zadržava pravo da uvede obavezne pozive u službu.

Vremenski okvir i obaveze za mlade

Od naredne godine svi punoletni od 18 godina dobiće upitnik o interesovanju za službu; za muškarce je odgovaranje obavezno. Od 2027. muškarci stari 18 godina moraće da prođu i obavezne lekarske preglede. Predloženi zakon treba da bude izglasan u Bundestagu do kraja godine, a ukoliko prođe, stupio bi na snagu 1. januara 2026.

Reakcije političara i eksperata

Ministar odbrane Boris Pistorius (SPD) ističe da nema razloga za paniku i da je cilj ojačati sposobnost odvraćanja: „Što su naše oružane snage sposobnije, manja je verovatnoća da budemo uvučeni u konflikt.“ Kancelar Friedrich Merz obećao je da će Bundesver učiniti „najjačom konvencionalnom vojskom u Evropi“ i podržao povećanje izdvajanja za odbranu.

General Carsten Breuer upozorio je da NATO treba da bude spreman na potencijalni ruski napad u roku od nekoliko godina, što povećava osećaj hitnosti za jačanje odbrane Evrope.

Minna Ålander iz Chatham House-a ocenjuje da Nemačka ima kapacitet da igra ključnu ulogu u konvencionalnoj odbrani Evrope, ali dodaje da bi ciljevi mogli biti ostvareni tek tokom 2030-ih i da bi uvođenje obavezne službe u skeptičnom društvu moglo politički polarizovati mlade.

Javni sentiment i protivljenja

Promene su sporne, naročito na levoj strani političkog spektra. Ankete pokazuju visok nivo protivljenja među biračima levice, a broj zahteva za priznavanje statusa prizivaoca savesti porastao je na najviši nivo od suspenzije obavezne službe 2011. (3.034 zahteva od početka godine do 25. oktobra).

Mnogi mladi izražavaju zabrinutost zbog prekida obrazovanja ili prisilnog slanja na službu, dok drugi podržavaju jačanje odbrane ali ne i obaveznu regrutaciju.

Istorijski kontekst i finansiranje

Bundesver je decenijama bio potcenjen i podfinansiran – izdaci su dugo bili ispod NATO cilja od 2% BDP-a. Ruska invazija na Ukrajinu 2022. pokrenula je preokret u politici, uključujući uspostavljanje posebnog fonda od €100 milijardi za modernizaciju vojske i javniju podršku za vojsku, kao i ponovnu proslavu Dana veterana.

Šta to znači za Evropu

Ako Nemačka ostvari planove, to bi ojačalo kolektivnu odbranu Evrope i smanjilo pritisak na saveznike. Ipak, postavlja se pitanje da li će tempo promena i količina kadrova biti dovoljni s obzirom na aktuelne bezbednosne pretnje.

Zaključak

Novi paket predstavlja značajan zaokret u nemačkoj odbrambenoj politici: kombinacija većih plata, pokušaja da se obnovi javni ugled službe i mogućnosti uvođenja obaveznih mera ako dobrovoljni odziv zakaže. Debata će ostati intenzivna dok zakon ne prođe u Bundestagu, a društveni odgovor – naročito među mladima – biće ključan za implementaciju.