Terenska ispitivanja pokazuju da nano-prskanje selena po listovima pirinča povećava fotosintezu za preko 40%, smanjuje potrebu za azotnim đubrivima za skoro trećinu i emisije gasova do 45%. Ova metoda je takođe poboljšala nutritivni sastav zrna i ostvarila veću profitabilnost u testiranim parcelama. Ipak, autori ističu potrebu za daljim istraživanjima radi procene bezbednosti, doziranja i skaliranja primene.
Nano-prskanje selena dronom smanjuje potrebu za đubrivom i emisije u proizvodnji pirinča
Pirinač hrani više od polovine svetske populacije, ali intenzivna proizvodnja ovog useva ostavlja težak trag na životnu sredinu: velike količine azotnih đubriva zagađuju vodene tokove, dok poplavljena polja emituju metan i druge gasove sa efektom staklene bašte. Nova istraživanja pokazuju da nanoscale primena selena može istovremeno povećati prinose i smanjiti štetan uticaj proizvodnje.
Šta su otkrili istraživači?
Tim sa Univerziteta Masačusets Amherst i kineskog Jiangnan univerziteta objavio je u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences rezultate terenskih ispitivanja u kojima su male količine selena nanosili prskanjem dronom direktno po listovima i stabljikama pirinča. Tretman je povećao fotosintezu biljaka za više od 40%, što je dovelo do bolje akumulacije ugljen-dioksida i snažnijeg, dubljeg korenovog sistema.
Poboljšano korenje je podržalo korisnu mikrobiotu tla i povećalo sposobnost biljaka da efikasnije koriste azot iz zemljišta. Kao rezultat, potrebna količina azotnog đubriva pala je za skoro trećinu, emisije zagađujućih gasova su se smanjile do 45%, a prinosi i nutritivna vrednost zrna — uključujući proteinski sastav i ključne amino-kiseline — su porasli. Autori takođe navode da je profit po toni žita bio približno 40% veći u odnosu na konvencionalne metode u ispitivanim parcelama.
Prednosti i ograničenja
Prednosti su višestruke: smanjenje upotrebe đubriva i emisija, poboljšanje kvaliteta zemlje i nutritivnog profila pirinča. Međutim, naučnici upozoravaju da su potrebna dodatna istraživanja pre široke primene. Selеn je u tragovima esencijalan, ali u višim dozama može biti toksičan za biljke i ljude, pa je ključno definisati sigurne koncentracije i kontrolisane protokole primene na različitim tipovima zemljišta i klimatskim uslovima.
Autori pozivaju na dalje terenske studije, procene rizika i ekonomske analize kako bi se metoda skalirala na regionalnom i globalnom nivou. Ukoliko se pokaže sigurnom i isplativom, nano-prskanje selena moglo bi postati jedan od alata za održiviju proizvodnju pirinča i smanjenje pritiska na prirodne resurse.
Napomena: Rezultati dolaze iz naučnog istraživanja i ne znače automatsku preporuku za primenu na komercijalnim plantažama dok nadzor i regulativa ne potvrde bezbedne smernice.
Pomozite nam da budemo bolji.
