Rastuće temperature i kašnjenje monsuna ugrožavaju uzgoj gvajave u bangladeškom regionu Barisal, gde su proizvođači prijavili preuranjeno opadanje oko jedne trećine cvetova. Promene utiču na prinose, kvalitet plodova i dovode do porasta cena — fenomen poznat kao heatflation. Poljoprivrednici testiraju otpornije kulture, plastenike i promene termina sadnje, dok eksperti pozivaju na veću podršku za prilagođavanje klimatskim promenama.
Poljoprivrednici upozoravaju: gvajava u Južnoj Aziji pod neviđenim klimatskim pritiskom
Osnovne poljoprivredne kulture širom sveta sve više trpe zbog promena u obrascima vremena, rastućih temperatura i učestalih klimatskih nepogoda. Poseban problem poslednjih godina beleže proizvođači gvajave u regionu Barisal u Bangladešu — području poznatom više od 200 godina po raznovrsnim sortama ove voćke.
Suša i kašnjenje monsunskih kiša
Poljoprivrednici u Barisalu navode da suša povezana s višim temperaturama i kašnjenjem monsuna od 2023. značajno remeti period cvetanja, naročito u aprilu i maju. Lokalni proizvođač Haralal Halder kaže da je toplota prouzrokovala preuranjeno opadanje oko trećine cvetova na njegovim zasadima.
„Promene vremena su neviđene. Cvetovi odumiru jer monsunske kiše stižu prekasno,“navodi Halder.
Širi uticaj na prinose i kvalitet
Prema podacima kompanije Tridge, Bangladeš, Indija i Pakistan zajedno čine skoro polovinu svetske proizvodnje gvajave. Od 2019. se u tim zemljama beleže poremećaji u godišnjim padavinama i drugim vremenskim obrascima. Iako je u većini oblasti dostupno navodnjavanje, voćnjaci u delu Barisala oslanjaju se na aktivne kanale, što otežava brzo zaštititi preuranjene cvetove i plodove.
Klimatske promene osim smanjenja prinosa dovode i do pada kvaliteta plodova, odloženog zrenja i promena hemijskog sastava voća — što utiče i na tržišnu vrednost i nutritivna svojstva gvajave.
Ekonomija, cena i pojam „heatflation“
Gvajava je u Južnoj Aziji važna i zbog potrošnje i zbog prerađivačke industrije; u Bangladešu je često nazivaju „jabukom Bangladeša“ zbog njenog ukusa i ljekovitih osobina. Kada rastu temperature i padne dostupnost kiša, ugroženi su prihodi proizvođača, a cena za potrošače raste — fenomen koji stručnjaci opisuju kao heatflation (inflacija izazvana toplotom).
Na globalnom nivou povećanje cena hrane je već vidljivo: prema izveštaju Ministarstva poljoprivrede SAD, cene hrane u SAD porasle su za oko 25% u periodu 2019–2023. Očekuje se da će rast cena nastaviti da utiče na dostupnost i cenu voća kao što su dinje, banane i avokado.
Prilagođavanje i moguća rešenja
Stručnjak za hortikulturu G.M.M. Kabir Khan iz Odseka za poljoprivredno proširenje u Barisalu navodi da proizvođači počinju da preusmeravaju zasade na otpornije kulture, poput hog plum (zeleni šljiva) i banane. Takođe testiraju otpornije sorte gvajave, koriste plastenike, prilagođavaju termine sadnje i negu, te unapređuju sisteme navodnjavanja.
Ipak, dugoročno ublažavanje posledica zahteva kombinaciju mera: investicije u lokalnu infrastrukturu za navodnjavanje, razvoj otpornijih sorti, obrazovanje poljoprivrednika i politike koje podržavaju prilagođavanje klimatskim promenama kako bi se smanjio rizik za prihode i sigurnost hrane u regionu.
Zaključak: Promene klime već utiču na uzgoj gvajave u Južnoj Aziji, sa realnim ekonomskim i prehrambenim posledicama. Prilagođavanje proizvodnih sistema i brza primena otpornijih praksi su ključni za zaštitu prinosa i egzistencije lokalnih proizvođača.
Pomozite nam da budemo bolji.
