Jamie Lewis i Andrew Bartlett intervjuisali su preko 150 ljudi tokom više od tri godine kako bi proučili zajednice lovaca na Bigfoota. Otkrili su da mnogi koriste priznate metode i tehnologije — termalne kamere, dronove i parabolne antene — i da njihove aktivnosti često liče na naučni rad. Autori upozoravaju da je štetno automatski ih odbacivati: Bigfoot, iako ne potvrđena vrsta, postoji kao društveni objekat oko kojeg se stvara znanje.
Lovci na Bigfoota: šta rade ispravno — i gde greše
Bigfoot (Sasquatch) i dalje pripada polju kriptozoologije, ali ljudi koji ga traže često nisu karikature iz pop‑kulture. Sociolozi Jamie Lewis i Andrew Bartlett proveli su više od tri godine intervjuišući više od 150 učesnika da bi razumeli kako zajednice lovaca na Bigfoota rade i zašto im se često pridaje pogrešan epitet „anti‑naučnih”.
Terenski rad, oprema i metode
Autori napominju da mnogi od ovih lovaca provode vikende, nedelje pa i mesece na terenu, koristeći često prijemčive tehnike i opremu: termalne kamere, dronove, pa čak i parabolne antene za snimanje zvuka. Takve aktivnosti uključuju pažljivo otkrivanje, prikupljanje i analizu i najsitnijih tragova, što, po mišljenju istraživača, predstavlja veštinu sličnu naučnom radu.
"Methodological credulity" — zašto ih ne treba odmah otpisivati
„Umesto da ih olako odbacimo, bolje je razumeti njihov svet znanja i logiku delovanja — mnogi pokušavaju da budu naučni, onako kako oni to vide“, navode Lewis i Bartlett.
Par istraživača u knjizi Bigfooters and Scientific Inquiry: on the borderlands of legitimate science koristi termin „methodological credulity“ (metodološka kredulitet) da opišu pristup koji podrazumeva uzimanje vremena za razumevanje praksi vaninstitucionalnih istraživačkih zajednica. Prezir ili podsmeh prema tim grupama, tvrde, može biti kontraproduktivan — posebno u vremenu širenja dezinformacija i opšteg skepticizma prema nauci.
Šta to znači za nauku i javnost
Lewis i Bartlett ne tvrde da su tvrdnje o postojanju Bigfoota potvrđene. Umesto toga ukazuju na to da se neke prakse i standardi slični naučnim primenjuju i van akademskih institucija — od sistematskog prikupljanja podataka do upotrebe tehničkih sredstava i kolektivne razmene zapažanja. Posmatrano iz sociološke perspektive, „Bigfoot“ postoji kao društveni objekat: tema oko koje hiljade ljudi organizuju istrage, prave zapise i oblikuju znanje.
Zaključak: važno je razlikovati verodostojnost pojedinačnih dokaza od vrednosti prakse zajednice koja ih prikuplja. Kritičko, ali otvoreno sagledavanje vaninstitucionalnih istraživačkih mreža može pomoći nauci — umesto brzog odricanja i diskvalifikacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
