Iran gubi uticaj: Hutiji u Jemenu sve nezavisniji, IRGC šalje komandanta u Sanu

Iranski zvaničnici priznaju da Teheran gubi kontrolu nad Hutijima u Jemenu i da pokušava da sačuva ono što je ostalo od svoje „osovine otpora“ u regionu.

Prema izjavama ruskih i iranskih izvora i sagovornika iz regiona, jemenski pobunjenici koji redovno napadaju međunarodne pomorske rute sve ređe postupaju po instrukcijama iz Teherana i nastoje da učvrste vlastitu nezavisnost.

Signali razdora

„Hutiji su neko vreme odlutali i sada su zaista buntovnici“, rekao je visoki iranski zvaničnik. „Ne slušaju Teheran onoliko koliko su nekada slušali.“ Drugi zvaničnik je dodao da se slična autonomija primećuje i kod nekih milicija u Iraku.

Kao odgovor na te tenzije, Islamska revolucionarna garda (IRGC) je poslala visokog komandanta Abdolrezu Shahlaeija u Sanu kako bi pokušala da stabilizuje odnose i obezbedi veću koordinaciju. Shahlaei je istaknuta i kontroverzna ličnost – za informacije o njegovim aktivnostima SAD su ponudile novčanu nagradu.

Zašto se raskol dogodio?

Analitičari ukazuju na nekoliko faktora: snažniji osećaj unutrašnje autonomije među Hutijima, proširenje njihovih logističkih i snabdevnih mreža, poboljšanje taktičkih sposobnosti (projektili i dronovi) i strah Teherana od uvođenja u direktan sukob sa SAD ili drugim regionalnim silama.

Mahmoud Shehrah, bivši jemenski diplomata, navodi: „Hutiji ne trebaju nekoga da ih podstiče. Ovo je pitanje njihovih uverenja – imaju sopstvenu literaturu i narative.“

Istovremeno, postoje i oblici saradnje: krijumčarenje, transfer tehnologije i logistička podrška bili su i ostali deo veze između Irana i Hutija, ali sada ta veza delimično popušta.

Šta Hutiji sada kontrolišu?

Hutiji danas kontroliraju glavni grad Sanu, vrše fiskalne funkcije (štampanje novca, prikupljanje poreza), utiču na distribuciju pomoći i koriste geografski teren – planine i pećine – za skladištenje oružja i opreme. Njihove operacije utiču i na bezbednost pomorskih putanja u Crvenom moru.

Regionalne posledice

Raskol utiče na širu regionalnu strategiju Teherana, koja se decenijama oslanjala na proxy snage. Ako se uticaj smanji, Teheran će morati da redefiniše svoje pristupe — od diplomatskih inicijativa do mogućeg većeg oslanjanja na selektivne milicije u Iraku.

Dr Bader Al-Saif sa Univerziteta u Kuvajtu podseća da saradnja i dalje donosi korist objema stranama, ali i da obe strani imaju sopstvene interese koje će slediti kada im to odgovara: „Možete to posmatrati kao neku vrstu franšize.“

Zaključak

Iako IRGC pokušava da povrati uticaj slanjem visokog komandanta, realnost je da su Hutiji ojačali sopstvene kapacitete i veze. Budući razvoj događaja ima neposredne implikacije po stabilnost regiona i bezbednost pomorskih ruta u Crvenom moru.