48 zapetljavanja grbavih kitova u Australiji — naučnici upozoravaju: „Izgledi su sumorni“

Istraživači iz Kvinslenda zabeležili su nagli porast slučajeva zapetljavanja grbavih kitova duž australijske obale: u samo nekoliko meseci dokumentovano je 48 incidenata, što prema istraživaču Olafu Meyneckeu predstavlja više nego tokom cele prethodne godine.

Šta su zabeležili istraživači?

Meynecke i njegov tim prikupili su podatke o 48 slučajeva iz izvora kao što su objave na društvenim mrežama, novinski izveštaji i upiti nadležnim službama, jer za sada ne postoji jedinstvena baza podataka koja bi pratila ovakve incidente. Zabeleženi su slučajevi u kojima su kanapi, konopci i mreže ozbiljno povredili kitove ili ih potpuno onesposobili.

Zašto se broj zapetljavanja povećava?

Glavni uzroci su kombinacija faktora: povećanje populacije grbavih kitova od 1990-ih, prisustvo aktivne i napuštene ribarske opreme u moru (tzv. ghost-oprema) i promene u obrascima ishrane izazvane topljenjem antarktičkog morskog leda. Smanjena dostupnost plena u južnim vodama tera kitove da traže hranu u oblastima sa intenzivnim komercijalnim ribolovom, povećavajući rizik od susreta sa opremom.

Posledice za životinje i ekosisteme

Zapetljavanje može uzrokovati duboke posekotine i urezivanje u tkivo, infekcije, ograničenje sposobnosti plivanja i ronjenja, gubitak telesne težine, izgladnjivanje i smrt. Manji morski sisari, poput foka i morskih lavova, brzo se utapaju kada izgube mogućnost plivanja, dok veći kitovi mogu mesecima nositi opremu i polako podleći posledicama povreda. Dodatno, ova oprema doprinosi zagađenju mikroplastikom, što ima dugoročne efekte na biodiverzitet.

„Izgledi su sumorni za mnoge,“ navodi Meynecke, ukazujući na potrebu za hitnim merama.

Moguća rešenja i primeri akcija

Stručnjaci predlažu nekoliko koraka za ublažavanje problema:

• Uspostavljanje centralne baze podataka za prijavu i praćenje zapetljavanja, kako bi politike bile zasnovane na preciznim podacima.
• Organizovane akcije čišćenja napuštene ribarske opreme i podrška programima reciklaže (ghost gear recycling).
• Smanjenje upotrebe štetnih mreža za kontrolu ajkula u korist manje invazivnih metoda nadzora — primer iz Kvinslenda pokazuje da dronovi mogu biti više od dvostruko efikasniji u otkrivanju ajkula u blizini naseljenih obala.
• Šire mere za ublažavanje klimatskih promena i prelazak na obnovljive izvore energije, jer ljudske aktivnosti doprinose topljenju leda i promenama u dostupnosti hrane za kitove.

Primeri iz prakse

U SAD je lokalna volonterska akcija u St. Petersburgu (Florida) uklonila više od 4.000 funti (~1.814 kg) napuštenih zamki za krabe, a u Kanadi organizacije poput Ocean Legacy Foundation recikliraju prikupljenu ghost-opremu u plastične pelete za nove proizvode. Takve inicijative pokazuju konkretne korake koje zajednice i udruženja mogu preduzeti.

Šta dalje?

Da bi se situacija poboljšala, potrebno je kombinovati lokalne akcije čišćenja, bolju tehnologiju nadzora, zakonske regulative koje smanjuju širenje napuštene opreme i globalne napore za smanjenje emisija. Uvođenje centralne evidencije incidenata i koordinacija između naučnika, ribiča, vlasti i nevladinih organizacija mogu značajno pomoći u smanjenju broja tragedija u moru.

Kontakt i prijava slučajeva: lokalne vlasti, obalske službe i udruženja za zaštitu morskog sveta često prihvataju prijave o zapetljavanjima; osnivanje nacionalnih ili regionalnih registara podataka pomoći će u bržem reagovanju i boljem planiranju mera zaštite.