Studija Cynthije Beall dokumentuje da su tibetanske populacije razvile fiziološke i genetske adaptacije koje omogućavaju efikasniji transport kiseonika na velikim visinama. Istraživanje žena iz Upper Mustang pokazalo je da one sa najviše živorođene dece imaju veću saturaciju kiseonika uprkos nižem hemoglobinu. Ključni genetski markeri su EGLN1 i EPAS1 (uz moguću denisovansku predispoziciju), što potvrđuje da prirodna selekcija i dalje oblikuje ljudsku populaciju.
Ljudi i dalje evoluiraju: tibetanske adaptacije koje povećavaju reproduktivni uspeh
Visoke planinske visoravni Tibeta deluju neprijateljski za većinu ljudi — tanak vazduh i nizak pritisak mogu izazvati hipoksiju. Ipak, domorodačke populacije Tibetske visoravni žive tamo već hiljadama godina i razvile su biološke prilagodbe koje im omogućavaju da bolje koriste kiseonik i imaju veći reproduktivni uspeh.
Šta je pokazala studija
Antropološkinja Cynthia Beall i njen tim sproveli su istraživanje među ženama iz oblasti Upper Mustang u Nepalu (nadmorska visina ~12.000–14.000 stopa). Ispitane su žene starosti 46–86 godina koje su sve rodile zdravu decu. Istraživanje je pokazalo da su one koje su imale najviše živorođene dece imale višu saturaciju kiseonika u krvi, iako su imale nižu koncentraciju hemoglobina.
Na velikim visinama trudnoća nosi veće rizike — preeklampsiju, nisku porođajnu težinu i druge komplikacije. Međutim, žene sa većom saturacijom kiseonika imale su veću prokrvljenost materice i težu novorođenčad, što ukazuje da su određene fiziološke osobine doprinosile višem reproduktivnom uspehu i prenošenju tih osobina na naredne generacije.
Genetika i adaptacije
Genetski markeri povezani sa adaptacijom na visoku nadmorsku visinu uključuju gene EGLN1 i EPAS1. Oba gena imaju alele koji su karakteristični za autohtone tibetanske populacije i retki su ili odsutni u drugim ljudskim grupama. EGLN1 učestvuje u regulaciji odgovora na nizak nivo kiseonika, dok EPAS1 kodira komponentu poznatu kao HIF‑2 (hypoxia inducible factor 2) koja utiče na ekspresiju stotina gena uključenih u adaptaciju na hipoksiju.
Posebno je zanimljivo da je varijanta EPAS1 verovatno rezultat genetskog nasleđa od denisovanaca — drevne grupe srodnih hominina. Mehanizmi povezani sa ovim varijantama uključuju bolji protok krvi, šire srčane komore i efikasnije snabdevanje tkiva kiseonikom, a istovremeno izbegavanje opasne povećane viskoznosti krvi koja bi preopteretila srce.
"Kombinacije osobina koje poboljšavaju transport kiseonika do tkiva povezane su sa većim brojem živorođene dece kod žena sa dugim brakovima i ranim prvim porođajima", ističe Beall u članku objavljenom u časopisu PNAS.
Autori studije napominju da sociokulturalni faktori, kao što su starost pri udaji i upotreba kontracepcije, takođe utiču na stopu rađanja. Ipak, čak i uz kontrolu tih faktora, fiziološke prilagodbe povezane sa većom saturacijom kiseonika bile su jasan signal prirodne selekcije.
Širi značaj
Ovo istraživanje je jasan primer da ljudska evolucija nije završena: u određenim okruženjima i dalje deluju selektivni pritisci koji oblikuju genetski i fiziološki sastav populacija. Razumevanje takvih prilagodbi pomaže ne samo u proučavanju ljudske istorije, već i u medicinskom pristupu problemima vezanim za trudnoću i hipoksiju.
Pomozite nam da budemo bolji.
